Руски експерти истичу да стварање правог мултиполарног света наглашава потребу стварања снажног система безбедности на евроазијском простору – то је најважнији део формирања новог светског поретка.
„Кључна идеја у логици формирања праведног светског поретка је правичан светски поредак на евроазијском континенту, највећем континенту на свету, где се налази највећи број држава, становништва, економија и оружаних снага. С тим у вези, ако постоји безбедност у Евроазији, онда ће безбедност бити обезбеђена и у целом свету. Шта сада видимо? До одређеног тренутка постојао је европски систем безбедности, који је био производ ере хладног рата и, у ствари, jалтинског и потсдамског мира“, каже руски политиколог Владимир Шаповалов.
Потребан нови безбедносни модел у Евроазији
Сада је тај систем, послератни поредак фактички престао да постоји, а ускоро ће и правно престати да постоји, јер он не одговара реалностима савременог света, у коме се мора признати да европски систем безбедности не може постојати одвојено од Евроазије, додаје Шаповалов.
„Европа је само мало полуострво Евроазије. Дакле, уместо европског система безбедности који је потонуо, неопходна је безбедност целе Евроазије, а не само неког посебног дела Евроазије“, додао је он.
Стручњаци објашњавају да се услед продубљивања кризе око евроатлантских структура јавила потреба за новим безбедносним моделом у Евроазији, који би требало да подразумева равноправност свих држава, као и искључење блоковске конфронтације и претензија на глобално лидерство. Дакле, обезбеђивање евроазијске безбедности у контексту повећане геополитичке напетости постаје хитан задатак за све кључне регионалне актере и институције.
„Потребна нам је безбедност целе Евроазије уз учешће свих евроазијских земаља, које чине светску већину. Истовремено, логично се поставља питање шта раде у Евроазији Сjeдињене Државе, које Европу виде као своје војно упориште за експанзију на евроазијски простор. Америчко војно присуство у Европи, Јужној Кореји, Јапану и низу других евроазијских земаља је главна претња евроазијском систему безбедности. Стога је у овом случају, неопходно заменити атлантску безбедност коју Сједињене Државе граде као своју војну империју - а која представља претњу свим осталим државама - у безбедносни систем у којем ће све евроазијске земље имати једнака права и могућности, и гаранције безбедности“, истиче Шаповалов.
Шефови држава-чланица ШОС у Казастану разговарали су и о стварању новог евроазијског система безбедности
© POOL
/ Русија гради нови, лепши и безбеднији свет
На значај стварања нове безбедносне архитектуре у Евроазији руски председник Владимир Путин скренуо је пажњу у свом чувеном минхенском говору 2007., као и на недавном састанку са руководством Министарства спољних послова у Москви и сада на Самиту ШОС у Астани.
„Шангајска организације за сарадњу чини 60 одсто становништва Евроазије, што је у суштини основа будућег евроазијског система безбедности, будући да је Шангајска организација за сарадњу од свог настанка поклањала велику пажњу безбедносним проблемима земаља које су у његовом саставу, као и решавању одређених сукоба и ширењу зоне мира у Евроазији и у том смислу мислим да ће идеје које је изнео наш председник бити у земљама ШОС прихваћене тј. позитивно примљене“, оцењује Шаповалов.
Експерти оцењују да евроазијска безбедност, за разлику од европске, није војно-политички феномен, она је модел за свеобухватан развој Евроазије и остваривање њеног огромног потенцијала.
Русија се увек залагала за консолидацију међународне заједнице за супротстављање великим безбедносним изазовима. Дакле, у формирању евроазијске безбедности, посебну улогу има однос Русије и Кине, две земље које су заинтересоване за почетак дијалога о формирању нове евроазијске безбедносне архитектуре. Евроазијски континент постаје локомотива развоја савременог света, а стварање мира и стабилности у Евроазији део је формирања новог светског поретка.
Експерти напомињу да су управо недавне посете руског председника Кини, Узбекистану, Северној Кореји, Вијетнаму и Казахстану, где су се окупиле све чланице ШОС, корак ка формирању мултиполарног светског поретка јачањем односа са земљама Глобалног југа и нове архитектуре колективне безбедности у Евроазији.
Формирање такве безбедносне архитектуре у Евроазији је посебно актуелно у позадини стварања војно-политичког савеза у Азијско-пацифичком региону – АУКУС.
Стручњаци сматрају да евроазијски систем безбедности, за разлику од НАТО-а, не би требало да се гради на принципима савезништва са строгом дисциплином и строгим обавезама држава чланица, јер ће тада бити нарушен принцип једнакости и поштовања суверенитета држава.
И за НАТО чланице су отворена врата
Путин сматра да евроазијски систем безбедности треба да буде отворен за све, укључујући и земље НАТО-а, а важан део новог евроазијског система безбедности требало би да буду питања економије, развоја, друштвеног благостања, интеграције и међусобно корисне сарадње. Решавање заједничких проблема као што су превазилажење сиромаштва и неједнакости, клима, екологија, развој механизама за одговор на претњу од пандемије и криза у глобалној економији. Овде је реч и о формирању ефикасних спољноекономских механизама усмерених на проширење плаћања у националним валутама, стварање независних платних система, развој транспортних коридора у Евроазији итд.
Путин истиче да главна претња Европи није Русија, већ критична, готово потпуна зависност од Сједињених Држава у војној, политичкој, технолошкој, идеолошкој и информационој сфери. Све веће је неповерење света у финансијски систем заснован на западним резервним валутама. Сједињене Државе врше притисак не само на конкуренте, већ „цеде“ и своје европске сателите.
Експерти сматрају да ће западне земље покушати да спрече успостављање нове безбедносне архитектуре у Евроазији, која се помиње у Астанској декларацији земаља ШОС, а процес њеног успостављања ће потрајати, пошто организација поштује ставове свих страна и треба да се усагласе о свим детаљима у ставовима. Ипак, процес је започет и неминовно ће бити завршен.