Стигао је с невидљивим ореолом мајстора у копачкама, стигил су са њим и голови у припремним утакмицама и заиста је прави разлику у почетку, али је општи утисак након његовог одласка – као да га било није...
Зашто? Зато што се његов вољни моменат испоставио у најмању руку као критичан.
Није могао одлични Француз, који и те како познаје фудбал, да „нашпанује“ главу и да пронађе мотив да игра утакмице Суперлиге и Купа Србије. Препознао је то тадашњи тренер Црвене звезде Израелаац Барак Бахар који га је „закуцао“ за клупу и тако је почео пад и суноврат каријере Красоа на Маракани.
Након што је отишао Бахар, а повратник Владан Милојевић успео са Звездом да се домогне „дупле круне“, статус француског нападача није се променио, те је продаја била једина опција.
Црвено-бели су платили за његове услуге милион и по евра, а с обзиром на то да су га за исте новце продали Паризу, јасно је да актуелни српски шампион није на губитку.
Жан Филип Красо постигао је седам голова уз једну асистенцију у 23 одигране утакмице за Звезду у Суперлиги, док се у Купу Србије једном уписао уз стрелце у исто толико асистенција у три одиграна сусрета.