Стручњаци указују на то да су Вашингтон и Берлин усредсређени на подривање међународне безбедности и стратешке стабилности, те да ће Русија бити принуђена да парира и војно одговори.
„Американци пребацују на територију Немачке те пројектиле, који су скупи и високопрецизни. Пребацивање таквих пројектила сугерише да се САД приближавају фронту бојевих дејстава које планирају. Они своју ракетну моћ пребацују на европско војиште. Пребацују их за конфронтацију са Русијом. Те ракете су способне да обарају авионе, и хеликоптере и ракете... То је прилично озбиљна претња. Али, како је саопштило руско Министарство спољних послова, ми ћемо без панике, без икакве буке, смислити како да одговоримо. Ово је још један елемент војне претње Русији и ми морамо да му парирамо. Сигуран сам да се наш Генералштаб већ бави тиме“, каже руски војни експерт, пуковник у пензији Виктор Баранец.
Током самита НАТО у Вашингтону, Сједињене Државе и Немачка саопштиле су да ће, почевши од 2026. Америка у Немачкој стационирати ударне системе далеког домета. Те конвенционалне јединице укључиваће ракете СМ-6, „томахавке“ и хиперсонично оружје које је тренутно у развоју. То оружје ће имати знатно већи домет од тренутних копнених система у Европи.
То значи да ће први пут од краја Хладног рата у Немачкој бити стационирани амерички системи наоружања који могу да „добаце“ до Русије, што представља претњу за скоро цео европски део Русије, укључујући Крим и два нова војна округа.
Крстареће ракете „томахавк“ су, нажалост, добро познате и у Србији, јер су коришћене током НАТО агресије на Југославију, 1999. године.
Како Русија може да одговори на претње
Руски експерти указују на то да најновији амерички ракетни системи представљају велику опасност због свог великог домета, мобилности и техничке могућности да на њих поставе нуклеарне бојеве главе. Такво оружје, према оцени стручњака, представља највећу претњу руској енклави Калињинград и у догледној будућности, под разним изговорима, може бити размештено у Украјини.
Међутим, Русија има способност да спречи негативан сценарио. Пре свега, Москва ће значајно ојачати своје трупе снабдевањем системима ПВО као што су С-500 „прометеј“ и С-350 „витeз“, као и ловцима способним да ефикасно одбију ракетне нападе. Уз то, нови оперативно-тактички системи могу бити испоручени војсци за кратко време.
Према мишњењу стручњака, одговор Москве ће се углавном састојати у јачању способности за пресретање америчких пројектила и снабдевање руских оружаних снага ударним системима са дометом од преко 500 километара. Сигурно ће и руска војна авијација добити ново далекометно наоружање. То ће омогућити одржавање баланса снага.
Пре неколико година Сједињене Америчке Државе су се, под измишљеним изговором, повукле из Споразума о ликвидацији ракета средњег и кратког домета и објавиле да ће производити такве ракетне системе, док је Русија 2019. године саопштила да се неће бавити производњом таквих пројектила и да их неће распоређивати све док Сједињене Државе не буду распоређивале те системе у неком региону света.
Данас је познато да Сједињене Државе не само да производе ове ракетне системе, већ су их пребацивали у Европу и на Филипине, па је с тим у вези руски председник Владимир Путин, крајем јуна, најавио потребу за покретањем производње руских ракета средњег и кратког домета, док ће све одлуке о размештању овог наоружања бити донете у складу са дејствима Сједињених Држава.
Споразум о ликвидацији ракета средњег и кратког домета, постигнут између САД и СССР 1987. године, забрањивао је странама да поседују нуклеарне и конвенционалне балистичке и крстареће ракете копненог базирања домета од 500 до 5,5 хиљада километара и деценијама је био камен темељац у контроли наоружања.
Руски експерти сматрају да Москва на опасне америчке потезе може да одговори и стварањем притиска у америчком дворишту. Нешто слично се и раније практиковало, укључујући и недавну посету руске фрегате и подморнице Куби.
Русија неће бити увучена у скупу трку у наоружању
Заменик руског министра спољних послова Сергеј Рјабков је рекао да ће Русија мирно, без нервозе и емоција развијати војни одговор на такве планове Немачке и Вашингтона који су усмерени на нарушавање безбедности Русије. Према његовим речима, одлука о размештању далекометних ракета је само карика у ланцу усмереном на ескалацију, један од елемената застрашивања, који је данас готово главна компонента политике НАТО-а и САД када је реч о Русији.
Дипломата је додао и да је Москва одавно почела да се припрема за такав развој догађаја, истичући истовремено да је све оно што је Русији потребно већ створено. Војска и главнокомандујући ће одлучити где, како и шта распоредити да би се Русија одбранила од ових претњи, рекао је Рјабков, док је амбасадор Русије у Вашингрону Анатолиј Антонов поручио да ће „америчке ракете у Немачкој бити на нишану Русије“.
„Наше Министарство спољних послова реагује мирно. Црвене линије некако више нису актуелне. На Западу верују да могу да се извуку са било чим, а могу да наставе да буду дрски. Председник је рекао да ће се наћи узвратне мере. Сасвим је могуће да ћемо за њих сазнати у блиској будућности“, каже руски експерт Александар Дудчак.
Према његовим речима, одговор би могао да буде веома „изненађујућ и неочекиван“, али то не значи да ће „Русија извршити напад на Немачку“.
Кремљ је оценио да одлука САД да размести оружје дугог домета у Немачкој води ка хладном рату, док експерти констатују да Вашингтон неће моћи да заплаши Русију и да је увуче у скупу трку у наоружању.