Велико благо Велике Хоче: Овако се чува српска традиција на Косову и Метохији

После рата и погрома сакрална архитектура у Великој Хочи је обновљена. У тој обнови учествовали су и мештани ове по много чему специфичне вароши, поштујући оно што су српски владари вековима подизали, али и важно културно наслеђе својих богатих предака који су у време Цара Душана порез плаћали вином.

Долазак великог броја оних који су обрађивали винограде и производили вино, условио је подизање кућа са подрумима, виница, бројних конака, резиденција. То је благо Велике Хоче које су ових дана пописали и скицирали студенти Техничког факултета Универзитета у Косовској Митровици, у Летњој школи архитектуре.

"Посећивала сам Хочу и раније, али у току ове радионице, дотакли смо се свих тих материјала и историје самих објеката, јер се наш професор Небојша Гаџић бави и истраживањем породица и архитектуром. Имали смо целокупан доживљај. Знамо каква је породица ту битисала, шта се све ту дешавало. Материјали су заиста дивни, а сама архитектура посебна", каже за Спутњик апсолвент Анастасија Ђорговић.

Она долази из Сиринићке жупе, аутентичног краја градитеља, па је могла да уочи и разлике, куће у Хочи имају посебне, карактеристчне прозоре, од другачијег су материјала, специфичног камена, од посебних су ћерпича и стубова.

Њена колегиница Кристина Васић је из Липљана. Каже да генерално, на територији Косова има пуно села која имају народне објекте од историјског значаја, међутим, ни једно од тих села не чува традицију као што ја чува Велика Хоча. Старе куће не ружи ПВЦ столарија, Хоча чува своју традицију, чува и кровове.

Додаје да су сви студенти у Хочу дошли са предзањем, јер на факултету имају предмет „Архитектонско и градитељско културно наслеђе“ у оквиру кога обрађују старе објекте да би им путем реконструкције дали нови живот.

Летњу школу архитектуре организовало је Удружења “Бисер Метохије” које чине млади, углавном студенти их Велике Хоче, а реализована је уз помоћ Канцеларије за Косово и Метохију и Министарства Културе Србије.

Др Небојша Гаџић, професор Факултета техничких наука, на катедри за пројектовање и урбанизам, захвалан је, била је то прилика да студенти виде специфично место у Метохији које је било привилеговано још од ромејског периода, времена цара Јустинијана, једног од највећих градитеља.

"Кад има новца, можете да пожелите ахрихтектуру која није скромна, да имате и спратност. Управо тако је било у Великој Хочи. Мештани су могли да пожеле архитектуту која је монументалнија, коју су у призренској архитектури имали богате аге и бегови. Ту архитектуру су стварали наши људи, вишевековни градитељи из Средачке жупе. Она је потпуно другачија, уникатна, раскошна и трајала је вековима. Део тог богатства је сачуван, остале су бројне репрезентативне куће", објашњава.

Гаџић додаје да ово није први излазак стручњака на терен у Велику Хочу, већ су детектовали објекте које треба сачувати, конзервирати, али их треба и искористити. Најбољи модел је функција развоја туризма као што то већ ради неколико породица у Хочи. Гости спавају у објектима који су репрезентативни примерци народног градитељства.

Има и крајње уникатних који имају музејску вредност, као и њихове винице. Професор је сигуран да ће држава помоћи да се све што вреди сачува. То је културно благо Србије, јединствено у свету.

"Наша држава треба да учини све што је могуће да се спаси архитектура која је материјални сведок нашег трајања и иднетитета. Наша архитектура има своју личну карту, име и презиме градитеља. Не може да се деси да се прода кућа моје мајке, Палата Џинића, или Мандушића и да постане палата Азем. Не може, она има своје име и презиме и зато је битна мисија студената. Да се тачно зна и етнички идентитет овог блага", закључује професор Гаџић.