https://sputnikportal.rs/20240714/veliko-blago-velike-hoce-ovako-se-cuva-srpska-tradicija-na-kosovu-i-metohiji--1174814030.html

Велико благо Велике Хоче: Овако се чува српска традиција на Косову и Метохији

Sputnik Србија

Велика Хоча није Бисер Метохије само због њених цркава и манастира. Од доба Византије она је духовни, али и привредни центар. Виногради и вино дали су јој... 14.07.2024, Sputnik Србија

2024-07-14T13:34+0200

србија

србија – друштво

косово и метохија (ким)

велика хоча

архитектура

удружење бисер метохије

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/07/0d/1174812140_0:282:2639:1766_1920x0_80_0_0_b283866120ccb88ebf259510f7f4baee.jpg

После рата и погрома сакрална архитектура у Великој Хочи је обновљена. У тој обнови учествовали су и мештани ове по много чему специфичне вароши, поштујући оно што су српски владари вековима подизали, али и важно културно наслеђе својих богатих предака који су у време Цара Душана порез плаћали вином.Долазак великог броја оних који су обрађивали винограде и производили вино, условио је подизање кућа са подрумима, виница, бројних конака, резиденција. То је благо Велике Хоче које су ових дана пописали и скицирали студенти Техничког факултета Универзитета у Косовској Митровици, у Летњој школи архитектуре."Посећивала сам Хочу и раније, али у току ове радионице, дотакли смо се свих тих материјала и историје самих објеката, јер се наш професор Небојша Гаџић бави и истраживањем породица и архитектуром. Имали смо целокупан доживљај. Знамо каква је породица ту битисала, шта се све ту дешавало. Материјали су заиста дивни, а сама архитектура посебна", каже за Спутњик апсолвент Анастасија Ђорговић.Куће Велике Хоче јединствене у светуОна долази из Сиринићке жупе, аутентичног краја градитеља, па је могла да уочи и разлике, куће у Хочи имају посебне, карактеристчне прозоре, од другачијег су материјала, специфичног камена, од посебних су ћерпича и стубова.Њена колегиница Кристина Васић је из Липљана. Каже да генерално, на територији Косова има пуно села која имају народне објекте од историјског значаја, међутим, ни једно од тих села не чува традицију као што ја чува Велика Хоча. Старе куће не ружи ПВЦ столарија, Хоча чува своју традицију, чува и кровове.Додаје да су сви студенти у Хочу дошли са предзањем, јер на факултету имају предмет „Архитектонско и градитељско културно наслеђе“ у оквиру кога обрађују старе објекте да би им путем реконструкције дали нови живот.Неимари из Средачке жупеЛетњу школу архитектуре организовало је Удружења “Бисер Метохије” које чине млади, углавном студенти их Велике Хоче, а реализована је уз помоћ Канцеларије за Косово и Метохију и Министарства Културе Србије.Др Небојша Гаџић, професор Факултета техничких наука, на катедри за пројектовање и урбанизам, захвалан је, била је то прилика да студенти виде специфично место у Метохији које је било привилеговано још од ромејског периода, времена цара Јустинијана, једног од највећих градитеља."Кад има новца, можете да пожелите ахрихтектуру која није скромна, да имате и спратност. Управо тако је било у Великој Хочи. Мештани су могли да пожеле архитектуту која је монументалнија, коју су у призренској архитектури имали богате аге и бегови. Ту архитектуру су стварали наши људи, вишевековни градитељи из Средачке жупе. Она је потпуно другачија, уникатна, раскошна и трајала је вековима. Део тог богатства је сачуван, остале су бројне репрезентативне куће", објашњава.Идентитет је немогуће купитиГаџић додаје да ово није први излазак стручњака на терен у Велику Хочу, већ су детектовали објекте које треба сачувати, конзервирати, али их треба и искористити. Најбољи модел је функција развоја туризма као што то већ ради неколико породица у Хочи. Гости спавају у објектима који су репрезентативни примерци народног градитељства.Има и крајње уникатних који имају музејску вредност, као и њихове винице. Професор је сигуран да ће држава помоћи да се све што вреди сачува. То је културно благо Србије, јединствено у свету."Наша држава треба да учини све што је могуће да се спаси архитектура која је материјални сведок нашег трајања и иднетитета. Наша архитектура има своју личну карту, име и презиме градитеља. Не може да се деси да се прода кућа моје мајке, Палата Џинића, или Мандушића и да постане палата Азем. Не може, она има своје име и презиме и зато је битна мисија студената. Да се тачно зна и етнички идентитет овог блага", закључује професор Гаџић.Погледајте и:

србија

велика хоча

Sputnik Србија

feedback.rs@sputniknews.com

+74956456601

MIA „Rossiya Segodnya“

252

2024

Сенка Милош

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg

Сенка Милош

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg

Вести

sr_RS

Sputnik Србија

feedback.rs@sputniknews.com

+74956456601

MIA „Rossiya Segodnya“

252

1920

1080

true

1920

1440

true

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/07/0d/1174812140_0:35:2639:2014_1920x0_80_0_0_931a8a86fd29af25b0f7d61e749db57e.jpg

1920

true

Sputnik Србија

feedback.rs@sputniknews.com

+74956456601

MIA „Rossiya Segodnya“

252

Сенка Милош

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg

србија, србија – друштво, косово и метохија (ким), велика хоча, архитектура, удружење бисер метохије

Велико благо Велике Хоче: Овако се чува српска традиција на Косову и Метохији

13:34 14.07.2024

Тренски рад, лепоту оваквих виница могуће је видети само у Великој Хочи - Sputnik Србија, 1920, 14.07.2024

Сенка Милош

Сви текстови

Велика Хоча није Бисер Метохије само због њених цркава и манастира. Од доба Византије она је духовни, али и привредни центар. Виногради и вино дали су јој аутентичну архитектуру, куће, винице, конаке, летњиковце. Традиционално народно градитељство чувају Срби из ове енклаве, сада уз помоћ студената архитектуре из Косовске Митровице и државе Србије.

После рата и погрома сакрална архитектура у Великој Хочи је обновљена. У тој обнови учествовали су и мештани ове по много чему специфичне вароши, поштујући оно што су српски владари вековима подизали, али и важно културно наслеђе својих богатих предака који су у време Цара Душана порез плаћали вином.

Долазак великог броја оних који су обрађивали винограде и производили вино, условио је подизање кућа са подрумима, виница, бројних конака, резиденција. То је благо Велике Хоче које су ових дана пописали и скицирали студенти Техничког факултета Универзитета у Косовској Митровици, у Летњој школи архитектуре.

"Посећивала сам Хочу и раније, али у току ове радионице, дотакли смо се свих тих материјала и историје самих објеката, јер се наш професор Небојша Гаџић бави и истраживањем породица и архитектуром. Имали смо целокупан доживљај. Знамо каква је породица ту битисала, шта се све ту дешавало. Материјали су заиста дивни, а сама архитектура посебна", каже за Спутњик апсолвент Анастасија Ђорговић.

1/14

Виница породице Патрногић, у току је санирање урушених делова објекта како би се сачувао пре финалне реконструкције и ревитализације

2/14

Професор Гаџић зна и историју већине породица у Хочи, па студенти имају јаснију слику дешавања у том месту

3/14

Школа је одржана уз подршку Канцеларије за Косово и Метохију и Министарства културе Републике Србије

4/14

Скица једног од објеката по којој је урађен 3Д модел куће старих градитеља

5/14

На појединим објектима већ се ради, како би се ови бисери националне архитектуре сачували за нове генерације

6/14

Хоча је уз помоћ државе већ обновила неколико репрезентативних објеката који су сада јавни простори

7/14

Апсолвенткиња Кристина Васић током представљања пројекта обнове једне од кућа Велике Хоче

8/14

Прављење 3Д модела кућа и виница у хладу дворишта породице Петровић која чува традицију производње вина, али и архитектуре предака

9/14

Задатак студената архитектуре био је да констатују у каквом је стању данас наша културна баштина и дају предлоге како да је сачувамо

10/14

Посета манастиру Вискои Дечани

11/14

Током Летње школе архитектуре у Господарској кући у Великој Хочи је отворена изложба фотографија и акварела „Велика Хоча, 20 година касније“

12/14

Анастасија и Кристина кажу да им је Летња школа архитектуре неизмерно искуство и у духовном смислу, обишли су све духовне центре тог краја

13/14

Једно од предавања на терену који је био посебно искуство за студенте

14/14

Царски град Призрен, његова божанствена, јединствена архитектура посебно се изучава на Факултету техничких наука

1/14

2/14

Професор Гаџић зна и историју већине породица у Хочи, па студенти имају јаснију слику дешавања у том месту

3/14

Школа је одржана уз подршку Канцеларије за Косово и Метохију и Министарства културе Републике Србије

4/14

Скица једног од објеката по којој је урађен 3Д модел куће старих градитеља

5/14

На појединим објектима већ се ради, како би се ови бисери националне архитектуре сачували за нове генерације

6/14

Хоча је уз помоћ државе већ обновила неколико репрезентативних објеката који су сада јавни простори

7/14

Апсолвенткиња Кристина Васић током представљања пројекта обнове једне од кућа Велике Хоче

8/14

9/14

10/14

Посета манастиру Вискои Дечани

11/14

12/14

13/14

Једно од предавања на терену који је био посебно искуство за студенте

14/14

Куће Велике Хоче јединствене у свету

Она долази из Сиринићке жупе, аутентичног краја градитеља, па је могла да уочи и разлике, куће у Хочи имају посебне, карактеристчне прозоре, од другачијег су материјала, специфичног камена, од посебних су ћерпича и стубова.

Њена колегиница Кристина Васић је из Липљана. Каже да генерално, на територији Косова има пуно села која имају народне објекте од историјског значаја, међутим, ни једно од тих села не чува традицију као што ја чува Велика Хоча. Старе куће не ружи ПВЦ столарија, Хоча чува своју традицију, чува и кровове.

Додаје да су сви студенти у Хочу дошли са предзањем, јер на факултету имају предмет „Архитектонско и градитељско културно наслеђе“ у оквиру кога обрађују старе објекте да би им путем реконструкције дали нови живот.

"Мерили смо објекате и давали мишљење о томе шта би могло да се у будућности уради са њима, да им се да намена. Да буду винице које су ту некада биле или смештајне јединице за туристе. Имали смо помоћ професора који су нас научили како да на најлакши начин пренесемо те куће у дигитални формат. То су сада 3Д модели. Идеје су ту, последњег дана Школе била је и промоција радова", каже нам Кристина.

Неимари из Средачке жупе

Летњу школу архитектуре организовало је Удружења “Бисер Метохије” које чине млади, углавном студенти их Велике Хоче, а реализована је уз помоћ Канцеларије за Косово и Метохију и Министарства Културе Србије.

© Фото : Спутњику уступило Удружење Бисер МетохијеНебојша Гаџић докторирао је на тему ”Архитектура шарпланинских села са посебним освртом на стваралаштво Средачких зидара”, зна све о свакој значајној грађевини у Метохији

Небојша Гаџић докторирао је на тему ”Архитектура шарпланинских села са посебним освртом на стваралаштво Средачких зидара”, зна све о свакој значајној грађевини у Метохији

Др Небојша Гаџић, професор Факултета техничких наука, на катедри за пројектовање и урбанизам, захвалан је, била је то прилика да студенти виде специфично место у Метохији које је било привилеговано још од ромејског периода, времена цара Јустинијана, једног од највећих градитеља.

"Кад има новца, можете да пожелите ахрихтектуру која није скромна, да имате и спратност. Управо тако је било у Великој Хочи. Мештани су могли да пожеле архитектуту која је монументалнија, коју су у призренској архитектури имали богате аге и бегови. Ту архитектуру су стварали наши људи, вишевековни градитељи из Средачке жупе. Она је потпуно другачија, уникатна, раскошна и трајала је вековима. Део тог богатства је сачуван, остале су бројне репрезентативне куће", објашњава.

Идентитет је немогуће купити

Гаџић додаје да ово није први излазак стручњака на терен у Велику Хочу, већ су детектовали објекте које треба сачувати, конзервирати, али их треба и искористити. Најбољи модел је функција развоја туризма као што то већ ради неколико породица у Хочи. Гости спавају у објектима који су репрезентативни примерци народног градитељства.

Има и крајње уникатних који имају музејску вредност, као и њихове винице. Професор је сигуран да ће држава помоћи да се све што вреди сачува. То је културно благо Србије, јединствено у свету.

"Наша држава треба да учини све што је могуће да се спаси архитектура која је материјални сведок нашег трајања и иднетитета. Наша архитектура има своју личну карту, име и презиме градитеља. Не може да се деси да се прода кућа моје мајке, Палата Џинића, или Мандушића и да постане палата Азем. Не може, она има своје име и презиме и зато је битна мисија студената. Да се тачно зна и етнички идентитет овог блага", закључује професор Гаџић.

Анастасија Ђорговић мери један од објеката

Погледајте и: