Изгубио је!
Готово је!
Гледали смо фудбал без „деветки“ и „десетки“. Десетки нема поприлично дуго у модерном лоптању 11 једнаких гладијатора, игре у којој се све своди на беспрекорну физичку припрему у том правоугаоном „травнатом правоугаонику“.
Исчезле су праве десетке, уметници у баратању бубамаром, лидерским спососностима, креацијима, ма пустите машти на вољу... Одавно нема Марадоне, Зидана, Роналдиња, Месија, Тотија, Дел Пјера, само што је Европско првенство у Немачкој постало сиромашније и за „дуге деветке“.
Усудићу се да напишем да више нема класичних нападача, оних истинских правих деветки. И не, нећу их набрајати ко десетке, јер их је раније било на претек, а сада оне очигледно нису потребне неком новом фудбалу који гледамо и који се многима с правом не свиђа!
Да, јесте Хари Кејн класична деветка, јесте и Роберт Левандовски, о да и Ромелу Лукаку је, али је ово био турнир за заборав за њих. И није то најтужнија прича која је обележила Европско првенство, већ да ово није био турнир ни суперстара Килијана Мбапеа, као ни Фила Фодена и бројних других асова.
Нико, апсолутно нико није одскочио! Капа доле Ламину Јамалу, момку који је минуле суботе одувао 17. свећићу на торти, али ако је мало фалило да он понесе обе награде – за најбољег младог и најбољег играча ЕП, онда смо у проблему.
Онда је фудбал у озбиљном проблему!
На крају је његов саборац Родри понео титулу најбољег, чини се да је класична компензација. Јер, свесна је и УЕФА какав би ударац за фудбал и преседан био да је Јамал постао Меси пре Месија, Роналдо пре Роналда, и једног и другог.
Кад већ помињем овог другог, Кристијано Роналдо се утопио у сивило и пораз фудбала на Европском првенство. Није дао гол!
Био је „невидљив“ попут Мбапеа и горе наведених, за ког ће се поново чути у подне 16. јула када је заказана промоција у Реал Мадриду на чувеном „Сантијаго Бернабеу“.
Шта ћемо памтити из овог ЕП? Памтићемо да су Шпанци исписали историју и да славе сви Шпанци, осим једног. Питате се вероватно ког... Па, Пепа Гвардиоле. Он је изгубио!
Како и зашто? Веома је просто. Енглеска је изгледала на турниру као Манчестер сити који води најпознатији фудбалски „ћелавац“ на планети. Играла је игру дугих поседа, без неке конкретне идеје и јасног завршног ударца, а то је стил игре који је имплементирао Гвардиола у Манчестер сити, а Енглеска са Саутгејтом свесно или несвесно „преписала“.
Шпанија је поразила Енглеску, без те класичне деветке,а а управо је Гвардиола пионир тог фудбала с лажном деветком још у Барси, без класичног нападача.
Можда је многима то у почетку то било „вау“ и занимљиво, али одавно је престало да буде. Фудбал више нема драж, нема мајстора у копачкама - „десетки“, и „убица“ деветки.
Најбољи стрелац ЕП био је „аутогол“, друго место поделише Кејн и Олмо са по три гола, Кејн је погађао с пенала, то му је задатак, то му је посао, а ми смо се сви уверили да је готово и да фудбал више није исти.
Све се упорно и досадно своди на гомиле претрчаних километара, нема ту више „вица“, лопте кроз ноге, удараца, а камоли гола ван шеснаестерца и из слободног ударца.
И нешто под хитно мора да се мења, јер ћемо сви МИ, који истински волимо фудбал и од малих ногу смо заљубљени у лопту, „бубамару“, крпењачу, назовите је како хоћете и волите, бити несрећни што је нестало оно право – „десетке“ и „деветке“ због који се фудбал игра и воли!