1 / 20
У непосредној близини Зрењанина налазе се Меленци, варош која је постала позната по бањи Русанди на приобаљу истоименог сланог језера.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
2 / 20
Језеро „Русанда“ је површине 4 км2 и представља јединствени драгуљ банатске равнице. То је највеће заслањено језеро у Србији.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
3 / 20
Упркос томе што је језеро "Русанда" највеће заслањено језеро у Србији, и као такво представља дар природе, мали број људи је за њега чуо, а још мање је оних који су га посетили
© Sputnik / Лола Ђорђевић
4 / 20
Лековитост блата из "Меленачке баре", како су тада звали језеро, открио је у другој половини 19. века парох Никола Бибић и као учен човек тог доба је послао муљ и воду из језера на анализу у Беч
© Sputnik / Лола Ђорђевић
5 / 20
Бечки стручњаци су утврдили да се у хемијском саставу блата и воде налазе: натријум, натријум-слуфат, натријум карбонат, сумпорна киселина, калцијум, магнезијум и многи други минерали
© Sputnik / Лола Ђорђевић
6 / 20
Благодет муља "Русанде" отворила је врата бањског туризма давне, 1867. године, када је на обали језера саграђена истоимена Специјална болница за физикалну медицину и рехабилитацију као задужбина Јосифа и Ане Клаић "болном српском човештву"
© Sputnik / Лола Ђорђевић
7 / 20
Бечки стручњаци су били фасцинирани квалитетом воде и блата, и упоређивали су бању Русанду са тада надалеко познатим бањама Мариенбад и Францесбад
© Sputnik / Лола Ђорђевић
8 / 20
Бројне су легенде везане за језеро и пелоид. По једној је девојка Роксанда у њему изгубила веренички прстен и док га је тражила излечила је и болне зглобове, а по другој гушчарица је идући по гуске на другу обалу излечила реуматизам
© Sputnik / Лола Ђорђевић
9 / 20
Када је далеке 1867. године бањско лечилиште отворено, представљало је право монденско место. Примера ради у летњој сезони 1930. године ка лечилишту је дневно саобраћало и до десетак возова, као и велики број приватних фијакериста
© Sputnik / Лола Ђорђевић
10 / 20
Периодично исушивање језера "Русанде", није еколошка катастрофа већ је природна појава која има кључну улогу у очувању спрецифичних карактеристика језера и одржавању састава лековитог седимента, односно пелоида.
Наиме, услед испаравања воде стварају се услови за нагомилавање минералних соли на површини земљишта, познато као „цветање соли“
© Sputnik / Лола Ђорђевић
11 / 20
Опадање нивоа језерске воде великим делом врши се испаравањем површинске и плитке подземне воде, а потпуни губитак воде јавља се током дуготрајног топлог периода без падавина
© Sputnik / Лола Ђорђевић
12 / 20
Потпуно исушивање језера се не догађа сваке године, већ периодично током дугих сушних периода и високих температура
© Sputnik / Лола Ђорђевић
13 / 20
Са доласком јесени и нижих температура, вода се враћа у језеро, како кроз падавине, тако и кроз подземне воде које понекад избијају на површину у облику уочљивих извора, такозваних жмираваца
© Sputnik / Лола Ђорђевић
14 / 20
У нормалним условима дубина воде у језеру износи 0,5-1,5 метара, а дно је прекривено житким, плаво-црвеним муљем дебљине и до метар. Бања поседује званичан сертификат о терапијској вредности русандског пелоида, издат од Института за рехабилитацију Београд. Пелоид има механичка, термичка, биоцидна и хондропротективна дејства
© Sputnik / Лола Ђорђевић
15 / 20
Салинитет језера Русанда се креће у току године од 40 до 60% (салинитет најпознатијег сланог језера на свету, Мртвог мора је од 28 до 33%, Средоземног мора око 3%, Јадранског око 3,8%)
© Sputnik / Лола Ђорђевић
16 / 20
Лековито блато се примњује( у виду паковања или купки) у терапијске сврхе више од 150 година код обољења коштано-зглобног система, пост-трауматских стања, дијабетесног оболења крвних судова, хроничних гинеколошких обољења и кожних обољења
© Sputnik / Лола Ђорђевић
17 / 20
Лековито блато са дна језера се вади ручно на традиционалан начин из чамца, те се исто тако након употребе враћа у језеро из разлога што његове резерве нису неограничене
© Sputnik / Лола Ђорђевић
18 / 20
Русанда је битна селидбена станица и место гнежђења птица. До сада је овде забележено 220 врста птица, од којих су 85 врста птице гнездарице
© Sputnik / Лола Ђорђевић
19 / 20
Парк природе „Русанда“ проглашен је заштићеним подручјем. Према националној категоризацији спада у природна добра од великог значаја
© Sputnik / Лола Ђорђевић
20 / 20
Слатинска станишта (слана земљишта)представљају природно богатство огромне вредности
© Sputnik / Лола Ђорђевић