Највеће слано језеро у Србији је једноставно испарило! /фото/
Највеће слано језеро у Србији је једноставно испарило! /фото/
Sputnik Србија
Русанда-јединствени природни драгуљ банатске равнице, највеће слано језеро у Србији је једноставно испарило. Призори сасушеног испуцалог блата, попут Месечевих... 16.07.2024, Sputnik Србија
Русанда-јединствени природни драгуљ банатске равнице, највеће слано језеро у Србији је једноставно испарило. Призори сасушеног испуцалог блата, попут Месечевих кратера, на врелом јулском сунцу подсећају да је ту некада било море.
Упркос томе што је језеро "Русанда" највеће заслањено језеро у Србији, и као такво представља дар природе, мали број људи је за њега чуо, а још мање је оних који су га посетили
Лековитост блата из "Меленачке баре", како су тада звали језеро, открио је у другој половини 19. века парох Никола Бибић и као учен човек тог доба је послао муљ и воду из језера на анализу у Беч
Бечки стручњаци су утврдили да се у хемијском саставу блата и воде налазе: натријум, натријум-слуфат, натријум карбонат, сумпорна киселина, калцијум, магнезијум и многи други минерали
Благодет муља "Русанде" отворила је врата бањског туризма давне, 1867. године, када је на обали језера саграђена истоимена Специјална болница за физикалну медицину и рехабилитацију као задужбина Јосифа и Ане Клаић "болном српском човештву"
Бројне су легенде везане за језеро и пелоид. По једној је девојка Роксанда у њему изгубила веренички прстен и док га је тражила излечила је и болне зглобове, а по другој гушчарица је идући по гуске на другу обалу излечила реуматизам
Када је далеке 1867. године бањско лечилиште отворено, представљало је право монденско место. Примера ради у летњој сезони 1930. године ка лечилишту је дневно саобраћало и до десетак возова, као и велики број приватних фијакериста
Периодично исушивање језера "Русанде", није еколошка катастрофа већ је природна појава која има кључну улогу у очувању спрецифичних карактеристика језера и одржавању састава лековитог седимента, односно пелоида.
Наиме, услед испаравања воде стварају се услови за нагомилавање минералних соли на површини земљишта, познато као „цветање соли“
Опадање нивоа језерске воде великим делом врши се испаравањем површинске и плитке подземне воде, а потпуни губитак воде јавља се током дуготрајног топлог периода без падавина
Са доласком јесени и нижих температура, вода се враћа у језеро, како кроз падавине, тако и кроз подземне воде које понекад избијају на површину у облику уочљивих извора, такозваних жмираваца
У нормалним условима дубина воде у језеру износи 0,5-1,5 метара, а дно је прекривено житким, плаво-црвеним муљем дебљине и до метар. Бања поседује званичан сертификат о терапијској вредности русандског пелоида, издат од Института за рехабилитацију Београд. Пелоид има механичка, термичка, биоцидна и хондропротективна дејства
Салинитет језера Русанда се креће у току године од 40 до 60% (салинитет најпознатијег сланог језера на свету, Мртвог мора је од 28 до 33%, Средоземног мора око 3%, Јадранског око 3,8%)
Лековито блато се примњује( у виду паковања или купки) у терапијске сврхе више од 150 година код обољења коштано-зглобног система, пост-трауматских стања, дијабетесног оболења крвних судова, хроничних гинеколошких обољења и кожних обољења
Лековито блато са дна језера се вади ручно на традиционалан начин из чамца, те се исто тако након употребе враћа у језеро из разлога што његове резерве нису неограничене
Приступ ћаскању је блокиран због нарушавања правила.
Поново можете да учествујете за:∞.
Ако се не слажете са блокирањем, користите формулар за повратне информације
Разговор је завршен. У дискусији можете учествовати 24 сата од објављивања чланка.
![Лековитост блата из "Меленачке баре", како су тада звали језеро, открио је у другој половини 19. века парох Никола Бибић и као учен човек тог доба је послао муљ и воду из језера на анализу у Беч - Sputnik Србија](https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/07/0f/1174860940_0:0:3072:2048_600x0_80_0_1_30a6e3d875d256b79ad101ceb87e5eea.jpg "Лековитост блата из "Меленачке баре", како су тада звали језеро, открио је у другој половини 19. века парох Никола Бибић и као учен човек тог доба је послао муљ и воду из језера на анализу у Беч")
