Филип Петрушев је годинама уназад приказиван као велики таленат, године је провео у америчкој колеџ кошарци, а као, по свом признању, навијач Партизана, у Црвеној звезди је показао шта заправо уме, пошто је претходно загосподарио АБА лигом играјући за Мегу.
Ражнатовићева идеја је, као и увек, да избори НБА уговор за своје клијенте, сигурно је да је желео да Петрушев буде један од њих, али једноставно ствари у кошарци не могу да буду само трговина.
Јасно је било пред дуеле са Француском, а затим и Аустралијом и САД у оквиру припрема за ОИ да је позиција четири у дефициту.
Пре свега, млади Никола Јовић је повређен није могао да игра на овим утакмицама, а на пут није отишао ни Дејан Давидовац за кога је Пешић јасно истакао да му је жао што се баш он повредио јер је одлично тренирао.
У целој тој ситуацији Петрушев се одлично снашао и заиста добро одиграо утакмице у Абу Дабију. Врло је могуће да се таквим партијама препоручио селектору за позицију крилног центра.
Покушавао је искусни Светислав Пешић и са Николом Милутиновим на позицији четири против Француске, деловало је то јако занимљиво у сарадњи са Николом Јокићем, али би Петрушев могао да буде дугорочније решење. Против Американаца је забележио 11 поена и деловало је да се не плаши јаког противника.
Показао је и да зна да искористи пажњу коју противници дају Јокићу, те да искористи мале шансе које му се указују.
Није Петрушев „петица“ коју жели Америка, али јесте „четворка“ коју треба Србија.