„Мој дан почиње у 6.30. Ти ме вероватно често видиш и после утакмице, ако се утакмица заврши у 22.00. Мислим да си био много мојих утакмица са репрезентацијом, али и Милвокијем. Сигурно си видео да не желим да причам ни са ким. Желим да узмем своју децу, убацим их у ауто и одвезем их кући. Зашто мој дан почиње у 6.30… Од 6.30 до 8.00 има специфичне третмане о којима не желим да причам. После тога доручкујем, улазим у кола и идем да се загрејем и на истезање. Након тога радим тренинг за ограничавање протока крви, што ми омогућава да играм још много година. Омогућава вам да дижете тегове без да их заправо имате као оптерећење на себи. Добијате исти ефекат на мишићима, мишићи доживљавају исти шок. После тога шутирам, гледамо видео, имамо шутерски тренинг. После тога иде опоравак, ледена купка, истезање, враћам се кући, љубим своју децу. Време је за дремку, нико не дира тату, затворимо врата“, објашњава Јанис и додаје:
„После дремке устајем, поново љубим клинце, улазим у ауто и одлазим на утакмицу три сата пре почетка утакмице. Загревање, враћам се назад, обувам своје чизме за опоравак, видели сте ме на интернету много пута у њима, моје Норматец чизме. После тога легнем на сто, мало припремам мишиће за уакмицу, враћам се, погледам видео, мало медитирам, протегнем се, ‘изролам’, бандажирам зглобове, 30 минута пре утакмице, гледам видео клипове ривала, ‘хајпујем’ саиграче, слушам музику и идем на 15-минутно загревање“.
„Затим слушамо националну химну, ако играм за Грчку онда је то грчка химна, ако играм у НБА онда је то химна САД. После тога одлазим до Дока Риверса, односно до тренера, а он нам каже ‘Момци, срећно. Хајде да играмо јако, бла, бла бла, иста ствар’. Онда имате 48 минута да будете одлични. Али тих 48 минута је само трешња на врху шлага на торти. За мене је дан почео у 6.30 ујутру, тако да је после тога мој омиљени део дана када се утакмица заврши. Опорављам се и разговарам са својим вољеним медијима широм света. Знате, трудим се да будем лаган јер ако сам и ту превише озбиљан, поквариће ми то цео дан. Трудим се да се са њима нашалим и да мало комуницирам са људима. И они су уморни, 10 увече је. И они желе да иду кући. После тога узимам децу, возим их кући, ‘спакујем’ у кревет. И онда то радимо поново и сутрадан. Сваког дана“.