Овим открићем дубокоморског кисеоника, названог „тамни кисеоник“, научници су први пут приметили да се кисеоник може створити без учешћа живих организама и доводи у питање оно што знамо о настанку живота на Земљи, навели су истраживачи, преноси „Лајв сајенс“.
Ово је нешто револуционарно
Метални нодули разбацани по морском дну Тихог океана производе кисеоник у потпуној тами и без икакве помоћи живих организама.
„Када смо први пут добили ове податке, мислили смо да су сензори неисправни, јер је свака студија икада спроведена у дубоком мору видела само да се кисеоник троши, а не производи“, рекао је водећи аутор студије Ендрју Свитман, професор и вођа истраживачке групе за биогеохемију при Шкотском удружењу за науку о мору (САМС), наводи се у саопштењу.
Али када су инструменти наставили да показују исте резултате, Свитман и његове колеге су знали да су нашли нешто револуционарно и о чему се није ни помишљало.
Резултати, објављени данас у часопису „Нејчер геосајенс“, сугеришу да мали метални нодули пронађени у зони Кларион-Клипертон (ЦЦЗ) северног Пацифика производе кисеоник путем електролизе морске воде, тако што се морска вода раздваја на кисеоник и водоник у присуству наелектрисања.
Овај набој може произаћи из разлике у електричном потенцијалу који постоји између металних јона унутар нодула, што доводи до прерасподеле електрона, наводи се у студији.
Такозвани полиметални нодули су уобичајени на равним областима морског дна између 3.000 до 6.000 метара испод површине океана.
Једно од најузбудљивијих открића
Ови нодули углавном садрже оксиде гвожђа и мангана, али такође садрже метале попут кобалта, никла и литијума, као и ретке земне метале (лантаноиди) као што је церијум, који су битне компоненте електронике и технологија са ниским садржајем угљеника.
Свитман и његове колеге су првобитно проучавали потенцијалне утицаје рударења полиметалних нодула на екосистем морског дна у ЦЦЗ, понорној равници која се простире на 4,5 милиона квадратних километара између Хаваја и Мексика.
Као део ове процене, тим је измерио промене у концентрацији кисеоника користећи посебне експерименталне коморе на више локација.
Николас Овенс, директор САМС-а, рекао је да је то једно од најузбудљивијих открића у науци о океану у последње време.
„Конвенционално мишљење је да су кисеоник први пут произвели пре око три милијарде година древни микроби звани цијанобактерије и да је након тога дошло до постепеног развоја сложених облика живота“, рекао је Овенс.
Погледајте и: