https://sputnikportal.rs/20240722/tamni-kiseonik--revolucionarno-otkrice-koje-pokrece-nova-razmisljanja-o-poreklu-zivota-1175182878.html
„Тамни кисеоник“ – револуционарно откриће које покреће нова размишљања о пореклу живота
„Тамни кисеоник“ – револуционарно откриће које покреће нова размишљања о пореклу живота
Sputnik Србија
Научници који раде у зони Кларион-Клипертон (ЦЦЗ) у северном Тихом океану открили су да металне грудве (нодули) на морском дну производе сопствени кисеоник. 22.07.2024, Sputnik Србија
2024-07-22T23:00+0200
2024-07-22T23:00+0200
2024-07-22T23:00+0200
наука и технологија
наука и технологија
друштво
изуми и открића
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/07/16/1175183817_0:233:2730:1769_1920x0_80_0_0_1f0fd815e85c4e9100d7e6e533403670.jpg
Овим открићем дубокоморског кисеоника, названог „тамни кисеоник“, научници су први пут приметили да се кисеоник може створити без учешћа живих организама и доводи у питање оно што знамо о настанку живота на Земљи, навели су истраживачи, преноси „Лајв сајенс“.Ово је нешто револуционарноМетални нодули разбацани по морском дну Тихог океана производе кисеоник у потпуној тами и без икакве помоћи живих организама.Али када су инструменти наставили да показују исте резултате, Свитман и његове колеге су знали да су нашли нешто револуционарно и о чему се није ни помишљало.Резултати, објављени данас у часопису „Нејчер геосајенс“, сугеришу да мали метални нодули пронађени у зони Кларион-Клипертон (ЦЦЗ) северног Пацифика производе кисеоник путем електролизе морске воде, тако што се морска вода раздваја на кисеоник и водоник у присуству наелектрисања.Овај набој може произаћи из разлике у електричном потенцијалу који постоји између металних јона унутар нодула, што доводи до прерасподеле електрона, наводи се у студији.Такозвани полиметални нодули су уобичајени на равним областима морског дна између 3.000 до 6.000 метара испод површине океана.Једно од најузбудљивијих открићаОви нодули углавном садрже оксиде гвожђа и мангана, али такође садрже метале попут кобалта, никла и литијума, као и ретке земне метале (лантаноиди) као што је церијум, који су битне компоненте електронике и технологија са ниским садржајем угљеника.Свитман и његове колеге су првобитно проучавали потенцијалне утицаје рударења полиметалних нодула на екосистем морског дна у ЦЦЗ, понорној равници која се простире на 4,5 милиона квадратних километара између Хаваја и Мексика.Као део ове процене, тим је измерио промене у концентрацији кисеоника користећи посебне експерименталне коморе на више локација.Николас Овенс, директор САМС-а, рекао је да је то једно од најузбудљивијих открића у науци о океану у последње време.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/07/16/1175183817_0:0:2730:2048_1920x0_80_0_0_86bba069232d51d5089ce530583a0af9.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, друштво, изуми и открића
наука и технологија, друштво, изуми и открића
„Тамни кисеоник“ – револуционарно откриће које покреће нова размишљања о пореклу живота
Научници који раде у зони Кларион-Клипертон (ЦЦЗ) у северном Тихом океану открили су да металне грудве (нодули) на морском дну производе сопствени кисеоник.
Овим открићем дубокоморског кисеоника, названог „тамни кисеоник“, научници су први пут приметили да се кисеоник може створити без учешћа живих организама и доводи у питање оно што знамо о настанку живота на Земљи, навели су истраживачи,
преноси „Лајв сајенс“.
Ово је нешто револуционарно
Метални нодули разбацани по морском дну Тихог океана производе кисеоник у потпуној тами и без икакве помоћи живих организама.
„Када смо први пут добили ове податке, мислили смо да су сензори неисправни, јер је свака студија икада спроведена у дубоком мору видела само да се кисеоник троши, а не производи“, рекао је водећи аутор студије Ендрју Свитман, професор и вођа истраживачке групе за биогеохемију при Шкотском удружењу за науку о мору (САМС), наводи се у саопштењу.
Али када су инструменти наставили да показују исте резултате, Свитман и његове колеге су знали да су нашли нешто револуционарно и о чему се није ни помишљало.
Резултати,
објављени данас у часопису „Нејчер геосајенс“, сугеришу да мали метални нодули пронађени у зони Кларион-Клипертон (ЦЦЗ) северног Пацифика производе кисеоник путем електролизе морске воде, тако што се морска вода раздваја на кисеоник и водоник у присуству наелектрисања.
Овај набој може произаћи из разлике у електричном потенцијалу који постоји између металних јона унутар нодула, што доводи до прерасподеле електрона, наводи се у студији.
Такозвани полиметални нодули су уобичајени на равним областима морског дна између 3.000 до 6.000 метара испод површине океана.
Једно од најузбудљивијих открића
Ови нодули углавном садрже оксиде гвожђа и мангана, али такође садрже метале попут кобалта, никла и литијума, као и ретке земне метале (лантаноиди) као што је церијум, који су битне компоненте електронике и технологија са ниским садржајем угљеника.
Свитман и његове колеге су првобитно проучавали потенцијалне утицаје рударења полиметалних нодула на екосистем морског дна у ЦЦЗ, понорној равници која се простире на 4,5 милиона квадратних километара између Хаваја и Мексика.
Као део ове процене, тим је измерио промене у концентрацији кисеоника користећи посебне експерименталне коморе на више локација.
Николас Овенс, директор САМС-а, рекао је да је то једно од најузбудљивијих открића у науци о океану у последње време.
„Конвенционално мишљење је да су кисеоник први пут произвели пре око три милијарде година древни микроби звани цијанобактерије и да је након тога дошло до постепеног развоја сложених облика живота“, рекао је Овенс.