Ово је коментар политичког аналитичара Душана Илића са Института за европске студије након што је Министарство спољних и европских послова Хрватске нотом коју је упутило Амбасади Црне Горе у Загребу обавестило Подгорицу да су председник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић, посланик у Скупштини Црне Горе Милан Кнежевић и потпредседник Владе Црне Горе Алекса Бечић - непожељни у тој држави.
Сигнал из Хрватске - Срби опет проблем
Илић, ову одлуку тумачи као јасан сигнал Подгорици из Загреба да било какав улазак Срба у владу није пожељан са становишта европских интеграција Црне Горе.
„Црна Гора је и кренула путем евроатлантских интеграција у тренутку када је стала на пут „црвене Хрватске“, што је проусташки пут који је спроводио режим Мила Ђукановића 30 година. Четири године, након пада режима Ђукановића дешава се да Срби из Црне Горе први пут улазе у црногорску владу, што је очигледно званични Загреб и чекао. Дакле Хрватска није реаговала одмах после усвајања Резолуције у парламенту Црне Горе него је чекала да у владу уђу и Срби како би дала јасан сигнал Подгорици да ће то бити сметња на путу на ЕУ као и да је једини исправан пут Црне Горе онај који су установили окупатори 1941. године,“ сматра Илић.
Што Бечић а не и Спајић
Он коментарише и изјаве црногорске опозиције после ове одлуке Хрватске која сматра да је ово доказ да је јуче реконструисана Влада Црне Горе показатељ да она не може да одведе ову државу у ЕУ и да ће та влада ускоро пасти.
„У Црној Гори је нестабилна политичка ситуација још од 2020. године тако да је тешко рећи и прогнозирати да ли ће ова реконструисана влада успети и трајати, али свакако сваки улазак Срба у власт у Црној Гори се очигледно сматра великосрпским и проруским утицајем за западне моћнике,“ каже саговорник Спутњика.
Илићу сматра да је необично да је се на листи непожељних особа нашао и Александар Бечић, а не и премијер Милојко Спајић.
„Колико знам, Алекса Бечић се никада није изјашњавао о својој припадности, али интересантно је да су у Хрватској заборавили да на ову листу ставе и актуелног премијера црногорске владе Милојка Спајића, што је вероватно одређени сигнал да су спремни да на њега рачунају у будућности, наравно, ван оквира сарадње са српским представницима. Тако да је ова заборавност Загреба мало смешна јер управо Спајић и води владу чија је скупштинска већина и предложила и изгласала Резолуцију о сећању на геноцид у логорима Јасеновац, Дахау и Маутхаузен,“ примећује Илић.
Како је саопштено из хрватског министарства, Мандић, Кнежевић и Бечић су проглашени персонама „нон грата“ због системског деловања на нарушавању добросуседских односа са Хрватском и „континуираног злоупотребљавања Хрватске у унутрашње политичке сврхе“.
Даље се министарство жали што је већина у Скупштини Црне Горе одлучила да занемари континуиране позиве Републике Хрватске да не повлачи потезе који би се на негативан начин могли одразити на билатералне односе и европски пут Црне Горе.
Председник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић, реагујући на овакву одлуку Хрватске, поручио је да ниједан добронамеран човек није могао да помисли да ће се модерна Хрватска поистоветити са Независном државом Хрватском.
Мандић је истакао да, иако су изненађени, Црна Гора неће предузети никакве реципрочне мере.
Одговор „непожељних“
„Од читаве повике да ће Хрватска нанети штету колективно Црној Гори, све се свело на једну реакцију везану за три политичара“, казао је и позвао све чланове хрватског Сабора, владе као и све грађане те земље да посете Црну Гору.
У сличном тону реаговао је и Милан Кнежевић, који је иронично приметио да "изгледа да су усташе и нацисти победили".
"Значи мој ђед Милан, по коме носим име залуд је погинуо на Ђурђевдан 1945. ослобађајући Карловац од усташа и нациста", написао је Кнежевић на друштвеним мрежама
Алекса Бечић, председник Демократа, поручио је да као Црногорац не дели жртве по националној припадности.
"Ако добро разумем, јер се нисам бавио Хрватском у својим јавним наступима, нити сам посланик, Хрватска ме прогласила непожељним јер су посланици партије чији са председник гласали за Резолуцију о геноциду у Јасеновцу. Мада, има још председника партија које су гласале и чланови су Владе, тако да критеријума очито да нема. Има политике, као и раније у одлукама неких других суседа“, навео је Бечић у саопштењу.