Као дипломата, Касаноф се прославио у време кијевског Мајдана где је био помоћник Викторије Нулад која се сматра једним од спонзора украјинске обојене револуције.
Политички консултант Владимир Добросављевић уверен је, ипак, да без обзира на овакав политички бекграунд Касанофа, не треба очекивати драматично друкчији однос Вашингтона према Балкану.
Помагао Нуландовој око Мајдана
Он скреће пажњу да је нови изасланик за Балкан именован пред крај мандата демократа, а уверен је да ко год да победи у наредном мандату, нови кандидат демократа или Доналд Трамп, политика Стејт департмента ће након избора бити конципирана на неким другим основама и приоритетима.
„То што он припада кругу Викторије Нуланд не значи да нема својих амбиција. Јасно је да је јаче позициониран у Стејт департменту него што је то био Габријел Ескобар, али мислим да се у овом тренутку политика САД до председничких избора неће драматично мењати нити ће се форсирати неко инстант решење“, сматра Добросављевић.
Наравно, додаје он, треба бити опрезан и не треба бити наиван, па мислити да Касаноф нема неке предрасуде према Србији и овом простору. Али, с друге стране, он је део тима који неће превише ризиковати него ће играти на сигурно, пре свега зато што се показало да неке друге ствари више тангирају бираче од Западног Балкана.
Циљ је да се маргинализује Русија
Добросављевић верује, међутим, да ће се кијевско дипломатско искуство Касанофа свакако одразити и на његову листу приоритета у деловању на Балкану.
„Његов превасходни циљ у овом периоду биће да се маргинализује или држи под контролом оно што они сматрају „малигним утицајем“ Русије на овим просторима. Пре свега ту мислим и у медијском смислу али и на чињеницу да они знају да велики део наших сународника има благонаклон однос према Русији, без обзира како је на Западу модулирано јавно мњење у односу на све што се дешава у рату у Украјини“, примећује политиколог.
У биографији Касаноф стоји између осталог да је се његов деда доселио у САД из Пољске, иначе познате по русофобији, а на питање може ли се имајући то у виду , као и његов учинак на Мајдану, очекивати да ће он вршити јачи притисак на Србију по питању увођења санкција Русији, Добросављевић каже:
„То ће свакако бити наратив који ће служити као једна врста штапа према званичном Београду. Али за две и по године од почетка сукоба у Украјини било је тренутака који су били знатно драматичнији за Србију по питању притисака за увођење санкција Русији. А сада кад је већ отворено почела једна врста шатл дипломатије, рецимо Виктора Орбана и кад и из самог Кијева, а и из Москве, почињу да се пуштају пробне информације да је време да се седне за преговарачки сто, не треба очекивати претерано велики притисак према нама за увођење санкција Москви.“
Касаноф је иначе службовао у Ирској, Туркменистану, Чилеу, а за резултате постигнуте током кијевског Мајдана добио је награду Стејт департмента Џејмс Клемент Дан.
Заузимао је различите позиције у америчкој влади с посебним акцентом на послове везане за Источну Европу, Кавказ и регионалне сукобе.
У октобру 2015. Касанофа помиње америчка лобистичка фирма Блу стар стратеџис у писму украјинском холдингу Бурисма као контактно лице у америчкој влади, у истој оној фирми с којом је био повезан син Џозефа Бајдена Хантер који је био члан њеног одбора и због које је сада под конгресном истрагом због сукоба интереса.
Касаноф је, иначе, 2014. именован за директора Канцеларије Стејт департмента задужене за питања Украјине, Молдавије и Белорусије а у том својству се новембра те године састао са 15 представника белоруске опозиције, укључујући људе који су подржали украјински Мајдан Анатолија Лебедка и Владимира Некљајева, против којих се у Белорусији води више судских процеса.
Приштински медији радују се његовом именовању. Како каже бивши посланик и албански лобиста у САД Фатон Бислими, Касаноф нема никакве наклоности према Србији и доста је антируски настројен што може ићи у корист косовских Албанаца.