Израелски премијер Бењамин Нетанијаху упозорио је да ће одговор Израела на напад на Голанску висораван уследити ускоро и да ће бити болан. Шеф израелске владе је то рекао током посете гради Маџдал Шамс где је у суботу у ракетном нападу погинуло 12 деце из локалне заједнице Друза. Израел тврди да је ракетни напад извео Хезболах, што руководство овог покрета пориче а сматра да су деца погинула услед пада израелске ПВО ракете. Израел је одбацио та порицања и најавио да ће "снажно одговорити".
Колико је опасан могући сукоб Израела и Хезболаха и може ли да прерасте у сукоб с Ираном?
Сукоб Хезболаха и Израела води у сукоб с Ираном
Геополитички коментатор Никола Јовић каже да је заправо сукоб Хезболаха и Израела на неки начин посредан сукоб са Ираном, а ако би до тог сукоба дошло то би чак могло бити увертира у почетак трећег светског рата.
„Хезболах је малтене продужена рука Ирана али на такав начин да Иран увек може да каже – "ми немамо ништа са њима јер су одвојена војна формација" и да не одговарају за њихове активности. Дакле, Иран може да се огради од ствари које ради Хезболах кад је незгодна ситуација у смислу израелске одмазде,“ напомиње Јовић.
Он објашњава да Израел мимо Ирана и његових испостава на Блиском истоку и нема неку озбиљну претњу на Блиском истоку.
"Блиски исток је подељен с једне стране на Израел и америчке савезнике и арапске режиме који су против Ирана, а са друге стране су Иран и милиције широм Блиског истока које он контролише, помаже и са којима је у савезу,“ наводи саговорник Спутњика.
Кључ у рукама Америке
Јовић каже да ће Америка у складу са својим геостратешким циљевима имати пресудну реч да ли ће доћи до новог рата Израела и Ирана.
„Америка жели да задржи тренутну констелацију на Блиском истоку а то је да са једне стране даје неспорну подршку Израела, да Израел има добар однос са арапским режимима и, са треће стране, да тај савез са Израелом притиска Иран и онемогућава му да рашири своју моћ у потпуности на Блиском истоку, чиме би америчка констелација била озбиљно доведена у питање. Није у америчком интересу да се укључи у директни војни сукоб са Ираном јер зна шта то све са собом носи, већ жели да овако преко посредника настави да притиска Иран санкцијама али не мислим да желе да зарад Израела уђу у рат са Ираном", каже Јовић.
Публициста и историчар др Срђа Трифковић подсећа да искуство Израела из сукоба из јужног Либана 2006. године кад су покушали да се обрачунају са Хезболахом није било сјајно.
„То је било први пут да су Израелци извршили упад на арапску територију и да су се повукли без остварења политичких и војних циљева. Дакле, то је то незавршен посао. Хезболах је врло уходана и снажна војна институција, далеко снажнија од либанске војске, на пример. Тада су показали и своју високу дисциплину и увежбаност у слању својих бораца на фронт у Сирији где су били значајно појачање за председника Башара ел- Асада у грађанском рату које су подстакле западне силе 2011. године. Штавише, Хезболах је вршио ротацију својих јединица у Сирији, тако да што више њихових бораца добије својеврсно ватрено крштење,“ објашњава Трифковић.
Треба рећи, додаје наш саговорник, да су припадници Хезболаха при том били обучавани у логорима у јужном Либану од стране иранских официра Револуционарне гарде који су им преносили искуства које су стекли још у Заливском рату.
„Тако да ту имамо и један континуитет, како војног професионализма, тако и директног борбеног искуства који би за Израелце могао да представља озбиљан проблем, поготову после искуства са борбама у Гази. Велико је питање да ли би и у којој мери израелска јавност мирно поднела евентуалне губитке својих сународника јер за Израелце више десетина погинулих и стотине рањених представља озбиљне губитке имајући у виду да су људски ресурси јеврејске државе далеко ограниченији од ресурса њених арапских суседа,“ истиче саговорник Спутњика.
Кредибилитет Нетанијахуа нарушен
Осим тога, напомиње Трифковић, кредибилитет Нетанијахуа је тешко начет у Израелу још од операције Хамаса октобра прошле године, што је подстакло учестале захтеве да се он повуче са позиције и за брзим резултатима истраге о кривцима за тај безбедносни пропуст.
„Тако да има много Израелаца и то на левом центру политичког спектра који сматрају да би Нетанијаху сада хтео да исконструише још један фронт да би кроз осећај егзистенцијалне угрожености Израела са две стране продужио свој сопствени политички век. Ако, дакле, узмемо сам војни изазов излажење на крај са утврђеним положајем и подземним комуникацијама у јужном Либану које има Хезболах а који иначе има незахвалан терен за блиц операцију оклопних возила уз пешадију какве обично Израел спроводи, уз политичку климу у самом Израелу, то није солидна база за једну дугорочну војну операцију,“ процена је Трифковића.
Он сматра да је могуће да ће Израел извести напад ограничених размера да би показао да има одговарајући одговор на догађај на Голанској висоравни.
Израел чека крај избора у Америци
„Али не верујем да би били у стању да крену на Иран пре завршетка америчких избора где се надају да ће да победи Доналд Трамп који је наговестио да ће украјинско питање спласнути, као и мању заинтересованост за Европу, али зато има веома оштар став према Ирану јер жели пооштравање санкција, нулту толерантност према иранском пројектовању моћи ван његових граница, пре свега у Либану и Сирији, као и према Хутима у Јужном Јемену,“ каже Трифковић.
Што се тиче Нетанијахуа, за њега би било крајње разумљиво, каже наш саговорник, да ако жели ескалацију сукоба против Ирана сачека исход председничких избора у Америци.
Бројни званичници и извештаји указују на то да се очекује да ће се израелска влада договорити да предузме снажну одмазду, иако остаје да се види њен обим, као и да ли ће Израел покренути рат против либанске групе коју подржава Иран, пренео је Тајмс оф Израел.