Овако дипломата и бивши амбасадор Зоран Миливојевић коментарише настојање приштинских власти да, противно опоменама међународних институција, Европске уније и КФОР-а, самоиницијативно отворе мост на Ибру за саобраћај. Мост на Ибру у Косовској Митровици данас служи као пешачи мост и представља границу између српског и албанског дела Митровице, а чува га КФОР. Квазипредседница квазидржаве Косово, Вјоса Османи, као и квазипремијер Аљбин Курти, без одобрења међународних институција желе то да промене.
Портпарол Европске комисије Петер Стано, изјавио је да одлука о отварању моста за саобраћај треба да буде донета кроз дијалог Београда и Приштине, а не једностраном пресудом.
Вјоса Османи дрско је реаговала на ову изјаву која је дошла са чела ЕУ рекавши да је то унутрашње питање Косова које треба да реше локалне власти у договору са НАТО. Свако мешање председника Србије, каже она, сматрало би се за нарушавање суверенитета, територијалног интегритета и уставности такозваног Косова.
Вјоса Османи, ,,председница" самопроглашеног Косова
© AP Photo / Visar Kryeziu
Ово је само део стратегије коју Курти спроводи још од почетка свог мандата, а чији је циљ да потпуно преузме север Косова, оствари пуну контролу, одстрани и државу Србију и српски народ са тог простора и тиме промени фактичко стање. На основу тога, он жели да обезбеди потврду косовске државности на целој тој територији. То је смисао свега. Уколико му то буде дозвољено, улазимо у нову спиралу ескалације и могућности опстанка српског народа тамо, али и у спиралу ризика прелазака свих могућих опција које гарантују очување мира и стабилности на тим просторима, рекао је Миливојевић за Спутњик.
Он је додао и то да је одлучност српског народа да остане на тим просторима апсолутно у приоритету свих анализа и процена које би сви требало да имају, нарочито у западним центрима моћи, а да би моћници морали да рачунају и на то где су границе стрпљења и могућности контроле.
Мислим да је ово један од тренутака где би заиста морало да се реагује и заустави овај процес ескалације и политике Приштине која доводи у питање стабилност и безбедност у региону, али пре свега и српског народа на том простору. Ово такође озбиљно отвара и питање поштовања мандата и обавеза КФОР-а, али и других међународних фактора који су на терену у оквиру резолуције 1244.
Може им се
Миливојевић истиче да треба имати у виду три ствари када је реч о дрском понашању Приштине према својим покровитељима и односу западних сила које делују у оквиру мандата Уједињених нација.
Прва ствар је што се Курти толерише из простог разлога што се стратешки циљеви и једне и друге стране, дакле и западне и албанске, подударају. Циљ им је да се потврди косовска државност, макар и применом метода и средстава које су супротне не само међународном праву, већ и свим стандардима и нормама.
Наредни проблем, каже он, јесте тај што су и Курти и Османијева у предизборној кампањи где ће се, као и по обичају, кола ломити преко леђа српског становништва. Јасно је да су велики улози, да се ради и о странкама и о политикама које су великоалбанске, а ово им је прилика да обезбеде политичку будућност и пролаз за наредни период у политици.
Аљбин Курти, ,,премијер" самопроглашеног Косова
© AP Photo / Visar Kryeziu
Последња спорна тачка, закључује Миливојевић, јесте та што је Запад спреман да истолерише било коју врсту испада са албанске стране, све док се то уклапа у њихов крајњи интерес.
Трећа ствар је и кључна по мом мишљењу, а то је покушај Запада да се ово питање реши силом, управо кроз толерисање приштинске стране, али имајући у виду и неке глобалне циљеве и можда чак расплет око Украјине, који се не одвија повољно за западне центре моћи. Читава ситуација постаје разумљива ако имамо у виду њихов циљ да се овај регион укључи у западну сферу интереса, да се на Србију изврши интерес да „призна реалност“ и да се укомпонује у оно шта су западни циљеви, закључио је Миливојевић.
Погледајте и: