Изградњом гасовода обезбедиће се још један правац снабдевања природним гасом, повезујући чвориште Мокрин у Србији са транспортним гасоводом БРУА у Румунији, саопштено је из Министарства рударства и енергетике.
Ђедовић Хандановић је навела да сарадња у области енергетике дуже од пет деценија представља важан ослонац сигурности снабдевања електричном енергијом за грађане и привреду у обе државе, о чему говори и податак да је у 2023. години чак 28 одсто укупне размене чинила трговина електричном енергијом.
"Данашњим потписивањем Меморандума о разумевању о изградњи гасне интерконекције Србија-Румунија, капацитета 1,6 милијарди кубних метара, почиње нова етапа енергетске сарадње наших земаља. Захваљујућу повезивању са Румунијом и Бугарском, а у наредном периоду и са Северном Македонијом, Србија постаје незаобилазна транзитна земља и важан партнер у обезбеђивању енергетске сигурности земаља централне и источне Европе када је снабдевање гасом у питању", истакла је Ђедовић Хандановић.
У Србији ће тај двосмерни гасовод за пренос природног гаса бити дужине 13 километара, а у Румунији приближно 86 километара.
Пројектован капацитет је најмање 1,6 милијарди кубика гаса, а деоница са српске стране биће завршена до 2027. године.
Пројекат представља велики корак у јачању енергетске безбедности обе земље и интеграцији регионалног тржишта диверсификацијом рута снабдевања.
Бурдужа је навео да су Румунија и Србија данас направиле важан корак ка међусобном повезивању система за пренос природног гаса, додајући да Меморандум представља основу за обе земље да започну инвестицију БРУА-Мокрин.
"Истовремено, блиско сарађујемо на убрзању електроенергетских интерконекција, имајући све предуслове за потпуни завршетак деонице Решица-Панчево у првој половини 2025. године. Неопходно је да енергија лако тече између наших земаља, обезбеђујући две кључне ствари: право, конкурентно тржиште које ће потрошачима донети повољну цену, затим енергетску сигурност и диверсификацију извора снабдевања", истакао је он.
Према његовим речима, ти комбиновани елементи, као и сама инвестиција у инфраструктуру, стварају поверење и економски раст, радна места и развој за цео регион.
Након потписивања Меморандума, одржан је састанак којем су, осим министара, присуствовали директори енергетских предузећа из обе земље, а разговарано је о потенцијалима за развој пројекта реверзибилне хидроелектране Ђердап 3 и Трансбалкански коридор.