https://sputnikportal.rs/20240805/potpisan-memorandum-u-vezi-sa-projektom-izgradnje-gasnog-interkonektora-srbija-rumunija-1175719930.html
Потписан Меморандум у вези са пројектом изградње гасног интерконектора Србија-Румунија
Потписан Меморандум у вези са пројектом изградње гасног интерконектора Србија-Румунија
Sputnik Србија
Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић потписала је данас у Кладову, у име Владе Србије, Меморандум о разумевању у вези са пројектом... 05.08.2024, Sputnik Србија
2024-08-05T15:16+0200
2024-08-05T15:16+0200
2024-08-05T15:16+0200
економија
економија
србија – економија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/02/07/1150591030_0:8:3079:1740_1920x0_80_0_0_1516cabd99cc7019ff387fa62f85ba71.jpg
Изградњом гасовода обезбедиће се још један правац снабдевања природним гасом, повезујући чвориште Мокрин у Србији са транспортним гасоводом БРУА у Румунији, саопштено је из Министарства рударства и енергетике.Ђедовић Хандановић је навела да сарадња у области енергетике дуже од пет деценија представља важан ослонац сигурности снабдевања електричном енергијом за грађане и привреду у обе државе, о чему говори и податак да је у 2023. години чак 28 одсто укупне размене чинила трговина електричном енергијом."Данашњим потписивањем Меморандума о разумевању о изградњи гасне интерконекције Србија-Румунија, капацитета 1,6 милијарди кубних метара, почиње нова етапа енергетске сарадње наших земаља. Захваљујућу повезивању са Румунијом и Бугарском, а у наредном периоду и са Северном Македонијом, Србија постаје незаобилазна транзитна земља и важан партнер у обезбеђивању енергетске сигурности земаља централне и источне Европе када је снабдевање гасом у питању", истакла је Ђедовић Хандановић.У Србији ће тај двосмерни гасовод за пренос природног гаса бити дужине 13 километара, а у Румунији приближно 86 километара.Пројектован капацитет је најмање 1,6 милијарди кубика гаса, а деоница са српске стране биће завршена до 2027. године.Пројекат представља велики корак у јачању енергетске безбедности обе земље и интеграцији регионалног тржишта диверсификацијом рута снабдевања.Бурдужа је навео да су Румунија и Србија данас направиле важан корак ка међусобном повезивању система за пренос природног гаса, додајући да Меморандум представља основу за обе земље да започну инвестицију БРУА-Мокрин."Истовремено, блиско сарађујемо на убрзању електроенергетских интерконекција, имајући све предуслове за потпуни завршетак деонице Решица-Панчево у првој половини 2025. године. Неопходно је да енергија лако тече између наших земаља, обезбеђујући две кључне ствари: право, конкурентно тржиште које ће потрошачима донети повољну цену, затим енергетску сигурност и диверсификацију извора снабдевања", истакао је он.Према његовим речима, ти комбиновани елементи, као и сама инвестиција у инфраструктуру, стварају поверење и економски раст, радна места и развој за цео регион.Након потписивања Меморандума, одржан је састанак којем су, осим министара, присуствовали директори енергетских предузећа из обе земље, а разговарано је о потенцијалима за развој пројекта реверзибилне хидроелектране Ђердап 3 и Трансбалкански коридор.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
економија, србија – економија
економија, србија – економија
Потписан Меморандум у вези са пројектом изградње гасног интерконектора Србија-Румунија
Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић потписала је данас у Кладову, у име Владе Србије, Меморандум о разумевању у вези са пројектом изградње гасног интерконектора са министром енергетике Румуније Себастијаном Бурдужом.
Изградњом гасовода обезбедиће се још један правац снабдевања природним гасом, повезујући чвориште Мокрин у Србији са транспортним гасоводом БРУА у Румунији, саопштено је из Министарства рударства и енергетике.
Ђедовић Хандановић је навела да сарадња у области енергетике дуже од пет деценија представља важан ослонац сигурности снабдевања електричном енергијом за грађане и привреду у обе државе, о чему говори и податак да је у 2023. години чак 28 одсто укупне размене чинила трговина електричном енергијом.
"Данашњим потписивањем Меморандума о разумевању о изградњи гасне интерконекције Србија-Румунија, капацитета 1,6 милијарди кубних метара, почиње нова етапа енергетске сарадње наших земаља. Захваљујућу повезивању са Румунијом и Бугарском, а у наредном периоду и са Северном Македонијом, Србија постаје незаобилазна транзитна земља и важан партнер у обезбеђивању енергетске сигурности земаља централне и источне Европе када је снабдевање гасом у питању", истакла је Ђедовић Хандановић.
У Србији ће тај двосмерни гасовод за пренос природног гаса бити дужине 13 километара, а у Румунији приближно 86 километара.
Пројектован капацитет је најмање 1,6 милијарди кубика гаса, а деоница са српске стране биће завршена до 2027. године.
Пројекат представља велики корак у јачању енергетске безбедности обе земље и интеграцији регионалног тржишта диверсификацијом рута снабдевања.
Бурдужа је навео да су Румунија и Србија данас направиле важан корак ка међусобном повезивању система за пренос природног гаса, додајући да Меморандум представља основу за обе земље да започну инвестицију БРУА-Мокрин.
"Истовремено, блиско сарађујемо на убрзању електроенергетских интерконекција, имајући све предуслове за потпуни завршетак деонице Решица-Панчево у првој половини 2025. године. Неопходно је да енергија лако тече између наших земаља, обезбеђујући две кључне ствари: право, конкурентно тржиште које ће потрошачима донети повољну цену, затим енергетску сигурност и диверсификацију извора снабдевања", истакао је он.
Према његовим речима, ти комбиновани елементи, као и сама инвестиција у инфраструктуру, стварају поверење и економски раст, радна места и развој за цео регион.
Након потписивања Меморандума, одржан је састанак којем су, осим министара, присуствовали директори енергетских предузећа из обе земље, а разговарано је о потенцијалима за развој пројекта реверзибилне хидроелектране Ђердап 3 и Трансбалкански коридор.
