И, свака реч је тачна у изјави Кевина Дурента, једног од најбољих шутера у историји кошарке и човека који зна како изгледа играти против Србије.
У првом сусрету Србије и Америке на актуелном такмичењу за осам минута је убацио 21 поен, прво полувреме окончао је без промашаја, што довољно говори о томе колико је био мотивисан.
У другом мечу – слика је била далеко другачија.
Светислав Кари Пешић, човек који ће 28. августа ове године прославити 75. рођендан, одржао је кошаркашку клинику „најбољем тиму на свету“, пуних 37 минута, док арбитри нису одлучили да коначно пређу границу доброг укуса и доделе четврту личну грешку Николи Јокићу, несумљиво најбољем кошаркашу данашњице.
Свих 12 америчких звезда, плус тренери са вишеструким шампионским прстеновима НБА лиге, није било довољно да се победи – поносна и храбра Србија!
Да је Србија "укочена", а Америка "погурана" од "људи у сивом" потврђује и изјава селектора Орлова искусног тренерског вука Светислава Пешића.
"Ја нисам љут, него поносан! Видели сте с чим смо играли. Милутинов је имао температуру, ни Јовић није био спреман. Хајде да их опоравимо за већу ротацију против Немаца. Не тражим оправдања, љут сам јер нисмо добили респект од судија, не само на овој утакмии. Јер, ако најбољи играч света Никола Јокић за 37 минута шутира четири слободна бацања, а Богдановић једно, а све време је лопта код њих, чудне ствари су се дешавале. Миран сам, нисам љут, разочаран сам јер ова екипа није добила респект од судија. Рекао сам играчима да не причају, већ да се боре и судије ће наградити, али то нисмо видели", рекао је Пешић.
И заиста је судија из Тузле Адемир Зураповић својим, и одлукама помоћника из Летоније и Панаме директно утицао на коначни исход, који је према свему призаканом, могао и морао да буде потпуно другачији. Овако, некима на част и понос, уколико га имају.
У тај сценарио, вешто скројен, савршено се уклапа и Ембидова фантастична партија, и "експлозија" која је уследила након што су му "људи у сивом" олакшали посао, оптеретивши Николу Јокића прерано са четири фаула.
Камерунац, који је прво желео да буде Француз и "обећао" им се за Мундобаскет у Манили, а онда напрасно променио прлочу и одлуку, узевши америчке папире и пасош, проиграо је након што је Јокић био приморан да му се, дословце, склања с пута, како не би зарадио пети фаул и искључење.
Профитирао је Камерунац, Француз, Американац, ма зовите га како год хоћете и "пришите" му припадност којој год земљи желите, на таквим, крајње чудним и дискутабилним, судијским одлукама, а самим тим и Америка. Навијали су Французи да гледају финале њихових кошаркаша са Американцима, тражили су и добили. Уосталом, и Немци су прошли исто као Срби, јер су Лесор, Вембањама и другови "погурани" против Канаде, на путу ка великом финалу.
Ући ће у анале овај меч који је Србија одиграла маестрално, вансеријски! Пешић је још једном показао какав је стручњак, "нацртао" је тактику која је зауставила готово све америчке звезде, осим једне - Стефа Карија. Пркосили су, вероватно, најбољем шутеру свих времена, Огњен Добрић, Алекса Аврамовић оним лудачким тројкама. Учинили да се Амери "смрзну" и да стрепе да ли ће се домогнути финала. Да не беше "људи у сивом" са бар три спорне одлуке у последњих неколико минута, све би било куд и камо другачије, сан би постао јава...
Овако, остаје горак укус у устима, сузе у очима, али пуно срце и понос читаве нације због приказане игре Каријеве храбре Србије!
И зато, славите америчке звезде, судијо из Босне, лажни Французи! Славите! Победили сте Србију!