Ко зна, можда гурну главу у песак па се све само од себе смири у духу мира, љубави и толеранције. Или ће да се реши репресијом владајућег режима, како офлајн– то јест, у стварном свету – тако и онлајн. Али може да се оствари и предвиђање милијардера и власника Икса Илона Маска поводом нереда у Великој Британији да је „грађански рат неизбежан”.
Мухамед против Џорџа
„Нема оправдања за такве коментаре. Оно што видимо у нашој земљи је организовано, насилно силеџијство коме не сме да буде места ни на нашим улицама, нити онлајн”, био је коментар портпарола британског премијера Кира Стармера који Илона Маска криви што на својој мрежи даје право гласа и онима за које Кир Стармер сматра да не треба да имају то право гласа. У име демократије, нормално.
Па ипак, тешко је отети се утиску да констатација Илона Маска о грађанском рату у Уједињеном Краљевству није сасвим лишена основа. Макар и зато што је Мухамед годинама у врху листе најпопуларнијих имена новорођенчади – више се Мухамеда него Џорџа родило прошле године – а „Њујорк тајмс” је још 2015. у тексту под насловом „Џихадисти њеног величанства” утврдио да је више британских муслимана приступило Исламској држави и Ал Нусра фронту – огранку Ал Каиде у Сирији – него британској армији. А и ових дана Џеј Ди Венс, кандидат Доналда Трампа за потпредседника Сједињених Држава, користи прилику да опомене да ће Британија постати прва исламистичка нуклеарна сила…
Злочин у Саутпорту
Муслимани, међутим, с текућом провалом анархије у Уједињеном Краљевству испрва нису имали никакве везе. Да би се, ни криви ни дужни овом приликом, нашли увучени у само средиште збивања, што само потврђује сумње у погледу одрживости читавог пројекта мирољубиве коегзистенције и добросуседских односа у мултикултурном друштву. Изгледа, ипак, да довољан број Острвљана није нарочито расположен да уз свој чај у пет слуша позиве имама на молитву у оближњој џамији; до те мере да су, чак, у Белфасту у насилним протестима, јавља „Гардијан”, једни с другима, након што су заједно целу ноћ пили, руку под руку учествовали ирски католици и протестанти, алстерски лојалисти.
Окидач за овакву врсту националног помирења било је свирепо убиство три девојчице на часу плеса у приморском градићу Саутпорт код Ливерпула прошлог понедељка, 29. јула. Нападач је, испоставиће се, био 17-годишњак рођен у Кардифу, у Велсу – друга генерација миграната из Руанде, по свој прилици, хришћанске вероисповести и без везе са исламом.
Бдење у Саутпорту вече потом, свеједно, окончано је нападом на локалну џамију, да би у данима који су уследили нереди букнули широм Енглеске и скроз до поменуте Северне Ирске. С једне стране белци, с друге свих других боја. Скандирање „Алаху акбар” и „Ко је проклети Алах” као одзив на то, једни нападају џамије и халал продавнице, други енглеске пабове као у Бирмингему у коме муслимани чине 29,9 одсто становништва (у односу на 34 одсто тамошњих хришћана, према резултатима пописа из 2021. године).
Теорије и завере
Ко стоји иза нереда? Власт лабуриста – чији је шеф Кир Стармер, стазама које је утабао Тони Блер, својевремено учествовао на страни Хрватске против Србије у спору око геноцида – и режимски (мејнстрим) медији, иако су се на снимцима које су сами емитовали јасно видели и маскирани муслимани који витлају мачетама, оптужују само једну страну: крајњу десницу и некадашњу Енглеску одбрамбену лигу на челу са Томијем Робинсоном, живописним ликом који тренутно исказује свој гнев позивима на протесте из једног ол-инклузив ризорта с пет звездица на Кипру.
„Ово нису протести, ово је чисто насиље”, поручује премијер Кир Стармер и прети да неће бити толеранције за нападе на џамије и на муслиманску заједницу. Нападе на пабове у истом контексту није споменуо.
Томи Робинсон пак тврди да сама влада Кира Стармера плаћа провокаторе да покрену нереде. Док са друге стране, тек да допринесу општој конфузији, стижу сумњичења, или теорије завере, о везама Томија Робинсона са ционистичким структурама у Израелу које би тобоже Стармеру да се свете због тога што његова подршка злочинима Израела у Појасу Газе није на нивоу његове некадашње подршке злочинима Хрватске над Србима у бившој Републици Српској Крајини. Док „Гардијан” додатно доприноси хаотичним тумачењима својим ексклузивним открићем да десничарски нападачи на британске муслимане сад прете и нападима на британске Јевреје…
Претња цензуре
А за то време власт све отвореније прети друштвеним мрежама и њиховим корисницима да ће бити строго санкционисани ако се упусте у недозвољени говор. Што је само корак до кажњивих зломисли Џорџа Орвела које из „1984.” стижу у нову британску реалност… И све то под згодним изговором лажне вести на друштвеним мрежама да је убица из Саутпорта – муслиман. Као да је једна лажна вест могла да запали толике градове.
Шта ће ова нова реалност донети Великој Британији? Зашто су тамо избили немири? И могу ли они да прерасту у грађански рат у који верује Илон Маск?
О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку” говорили историчар Милош Ковић и професор Универзитета Кембриџ Небојша Радић.
Погледајте емисију: