Сви се хватају за главу: Словенци падају на познате личности, а Срби на мале износе

Ово за Спутњик каже Мирсад Мехмедовић власник детективске агнеције која се пуну деценију бави онлајн преварама у Србији.

Случај сајбер криминала у коме се користи лик и дело познате певачице открио је ових дана шокантан податак, Словенци су само ове године због онлајн превара изгубили чак 11 милиона евра.

Агенције преносе да у тој земљи лопови често користе имена звезда шоу бизниса како би од људи извукли новац. У Србији то није случај, али је износ који нестане са рачуна грађана вероватно сличан, јер је онлајн послова, односно превара, више.

Наш саговорник, чија агенција ради са лиценцом Министарства унутрашњих послова, каже да постоје стотине врста превара, а најактуелније су пословне и инвестиционе.

Најактуелнији су послови код којих се тражи уплата од 200 евра, а аутоматски добија 300, с тим што је и посао крајње једноставан.

Мехмедовић додаје да се дешава и да „послодавац“ тражи уплату додатног новца за порез или провизију да би „запослени“ подигао зарађени.

Појава криптовалута проширила је могућности преваре на интернету. Биткоин је тренутно број један, али је у игри и куповина свих осталих дигиталних валута.

„Опет вам тражи да улажете, приказује лажне графиконе на којима ваша зарада скаче. У суштини, са вашим правим новцем који уложите у дигитални, добијате супер резултате на вашој платформи. Људи се једноставно навуку и само улажу, још више, још више. Подигну и кредит, посуђују од рођака, дођу до цифре од 50 хиљада евра. Ево, могу да купим стан, повући ћу новац са дигиталне платформе. Не може - угасе профил или угасе цео сајт“.

Наш саговорник додаје да се класичне финансијске преваре користе за операције које назива „немогуће мисије“. Ако неко сумња да га жена или муж вара, хвата се за сламку и верује да постоје програми који ће скинути податке комуникације са туђег телефона.

Додаје да они који се баве овом врстом онлајн преваре такође траже уплату у биткоинима, тако се не види траг новца. Жртва их набави у мењачници, уплати на неки број без имена и презимена, града и државе.

„Не јаве се за 48 сати, не јаве се никад, јер није могуће провалити туђи вибер. Ова превара има додатни понижавајући моменат, мораш да седиш и ћутиш, јер не можеш сам себе да пријавиш полицији, да кажеш си хтео да хакујеш нечији вибер, то је кривично дело“.

Да би одређени сајт имао јаку видљивост на интернету, било која веб страница, а посебно фирма која нуди неке услуге, потребно је да има што више кликова, прегледа, лајкова и коментара.

Подизање гледаности, тиража и ауторитета поједине фирме плаћају, али постоје и оне које заправо никоме не подижу рејтинг, већ новац са рачуна наивних грађана.

„Заиста постоје фирме које то раде за новац, нису ботови, већ реалне фирме из рецимо Индије или Пакистана. Али у овом случају твој задатак је, односно онлајн превара, да остављаш рецензије и коментаре, лајкујеш, делиш и добијеш новац за то, 10 центи по лајку, 30 по коментару. Убијеш се од посла месец дана, зарадиш рецимо 2000 долара, које ти никада не исплате, јер фирма не постоји, одједном не можеш да приступиш свом профилу“.

Наш саговорник додаје да је ова врста преваре често везана за велики глобални сајт на коме се промовише филмска продукција.

Као посебан вид онлајн преваре која празни новчаник, али и доводи у питање углед, Мехмедовић наводи пример са Фејсбука* и Инстаграма*:

Наш саговорник објашњава да је реч о организованим криминалним групама које користе девојке које већ раде хот лајн. Оне пронађу наше људе који наседну у минут, два непажње. Касније су жртве уцене, а када уплате први део новца, свота расте и томе нема краја.

„Можемо да помогнемо, јер они остављају податке за уплату на Вестерн униону где мора да буде право име и држава где новац одлази“, каже власник детективске агенције чији су ИТ стручњаци прошли специјалну обуку МУП-а.

Агенција користи најновију технологију, напредне истраживачке технике, сајбер алате и софтвере за дубинске претраге интернета. Када прикупи информација, онај ко тражи њихове услуге доставља их полицији, односно Одељењу за високотехнолошки криминал. Држава, каже наш саговорник, поседује опрему која може да лоцира ај пи адресу, број телефона преваранта, све што је неопходно за подизање оптужнице.

Посебан савет за заштиту од онлајн превара наш саговорник нема. Довољно је размислити о томе да лаке зараде нема ни у реалном свету. Ипак, посебан опрез саветује старијима:

„Не улазите на линкове који стижу са непознатих профила или у СМС порукама са непознатих бројева, чак и ако пише да ваш пакет не може да буде достављен. Тако криминалци хакују ваше профиле на друштвеним мрежама и долазе до бројева ваших платних картица“.