Сви се хватају за главу: Словенци падају на познате личности, а Срби на мале износе
21:05 11.08.2024 (Освежено: 12:02 02.09.2024)
© Фото : Pexels/Ron Lach
Пратите нас
У пирамидалне послове на интернету наши људи воле да улажу мале износе, десет до двадесет хиљада динара. Купују и препродају, рецимо шминку. Свота се гомила, па им се ослади, улажу даље. Када коначно одлуче да подигну зарађени новац, послодавац нестане. Људи падају на мале износе, а веома честа онлајн превара у Србији је и уцена.
Ово за Спутњик каже Мирсад Мехмедовић власник детективске агнеције која се пуну деценију бави онлајн преварама у Србији.
„Изненадили би сте се када би сазнали колико се у нашој земљи плаћа криптовалутама, све се научи због брзе зараде. Због које се на крају хватају за главу“.
Случај сајбер криминала у коме се користи лик и дело познате певачице открио је ових дана шокантан податак, Словенци су само ове године због онлајн превара изгубили чак 11 милиона евра.
Агенције преносе да у тој земљи лопови често користе имена звезда шоу бизниса како би од људи извукли новац. У Србији то није случај, али је износ који нестане са рачуна грађана вероватно сличан, јер је онлајн послова, односно превара, више.
Наш саговорник, чија агенција ради са лиценцом Министарства унутрашњих послова, каже да постоје стотине врста превара, а најактуелније су пословне и инвестиционе.
Рекламе које празне ваше рачуне
Најактуелнији су послови код којих се тражи уплата од 200 евра, а аутоматски добија 300, с тим што је и посао крајње једноставан.
„Само треба да рекламирате неки производ, али као улаз у тај посао неопходно је да уплатите 200 евра. Сутрадан, кад урадите посао, добијате 300 евра, међутим, то је навлакуша, идете даље. Понуде да инвестирате 500 евра, 1000. Хоћу! Добијете 1200, али их не подижете, већ идете даље. Кад вам узму 10 или 20 хиљада евра, кад дођете до тог нивоа улагања, одједном ваш профил више не постоји на тој апликацији, на том сајту“.
Мехмедовић додаје да се дешава и да „послодавац“ тражи уплату додатног новца за порез или провизију да би „запослени“ подигао зарађени.
Бројне онлајн преваре у Србији укључују улагање на интернту у криптовалутама
© Фото : Pexels/Photo by Worldspectrum
Преваре у криптовалутама
Појава криптовалута проширила је могућности преваре на интернету. Биткоин је тренутно број један, али је у игри и куповина свих осталих дигиталних валута.
„Опет вам тражи да улажете, приказује лажне графиконе на којима ваша зарада скаче. У суштини, са вашим правим новцем који уложите у дигитални, добијате супер резултате на вашој платформи. Људи се једноставно навуку и само улажу, још више, још више. Подигну и кредит, посуђују од рођака, дођу до цифре од 50 хиљада евра. Ево, могу да купим стан, повући ћу новац са дигиталне платформе. Не може - угасе профил или угасе цео сајт“.
Немогуће мисије
Наш саговорник додаје да се класичне финансијске преваре користе за операције које назива „немогуће мисије“. Ако неко сумња да га жена или муж вара, хвата се за сламку и верује да постоје програми који ће скинути податке комуникације са туђег телефона.
„Лопови иду на ту превару, да може да се хакује вибер и воцап разговор, да ће добити информације у року од 48 сати, цео чет. Или да ће за 500 евра набавити локацију особе која је предмет „праћења“. Али, нечију локацију може да утврди само МУП, односно БИА“, истиче Мехмедовић.
Додаје да они који се баве овом врстом онлајн преваре такође траже уплату у биткоинима, тако се не види траг новца. Жртва их набави у мењачници, уплати на неки број без имена и презимена, града и државе.
„Не јаве се за 48 сати, не јаве се никад, јер није могуће провалити туђи вибер. Ова превара има додатни понижавајући моменат, мораш да седиш и ћутиш, јер не можеш сам себе да пријавиш полицији, да кажеш си хтео да хакујеш нечији вибер, то је кривично дело“.
Пирамиде лајкова и коментара
Да би одређени сајт имао јаку видљивост на интернету, било која веб страница, а посебно фирма која нуди неке услуге, потребно је да има што више кликова, прегледа, лајкова и коментара.
Подизање гледаности, тиража и ауторитета поједине фирме плаћају, али постоје и оне које заправо никоме не подижу рејтинг, већ новац са рачуна наивних грађана.
„Заиста постоје фирме које то раде за новац, нису ботови, већ реалне фирме из рецимо Индије или Пакистана. Али у овом случају твој задатак је, односно онлајн превара, да остављаш рецензије и коментаре, лајкујеш, делиш и добијеш новац за то, 10 центи по лајку, 30 по коментару. Убијеш се од посла месец дана, зарадиш рецимо 2000 долара, које ти никада не исплате, јер фирма не постоји, одједном не можеш да приступиш свом профилу“.
Наш саговорник додаје да је ова врста преваре често везана за велики глобални сајт на коме се промовише филмска продукција.
Уцена са Обале Слоноваче
Као посебан вид онлајн преваре која празни новчаник, али и доводи у питање углед, Мехмедовић наводи пример са Фејсбука* и Инстаграма*:
„Са Обале Слоноваче, из Јужноафричке Републике, Буркине фасо, преко мреже вам се јави млада лепа девојка. После неког времена проведеног у дописивању, укључује се и камера, она се обнажи и то тражи од друге стране. Многи корисници то и учине. Касније им та иста девојка тражи новац, како њихова фотографија или видео не би освануо на интернету“.
Наш саговорник објашњава да је реч о организованим криминалним групама које користе девојке које већ раде хот лајн. Оне пронађу наше људе који наседну у минут, два непажње. Касније су жртве уцене, а када уплате први део новца, свота расте и томе нема краја.
„Можемо да помогнемо, јер они остављају податке за уплату на Вестерн униону где мора да буде право име и држава где новац одлази“, каже власник детективске агенције чији су ИТ стручњаци прошли специјалну обуку МУП-а.
Само држава јури криминалце
Агенција користи најновију технологију, напредне истраживачке технике, сајбер алате и софтвере за дубинске претраге интернета. Када прикупи информација, онај ко тражи њихове услуге доставља их полицији, односно Одељењу за високотехнолошки криминал. Држава, каже наш саговорник, поседује опрему која може да лоцира ај пи адресу, број телефона преваранта, све што је неопходно за подизање оптужнице.
Посебан савет за заштиту од онлајн превара наш саговорник нема. Довољно је размислити о томе да лаке зараде нема ни у реалном свету. Ипак, посебан опрез саветује старијима:
„Не улазите на линкове који стижу са непознатих профила или у СМС порукама са непознатих бројева, чак и ако пише да ваш пакет не може да буде достављен. Тако криминалци хакују ваше профиле на друштвеним мрежама и долазе до бројева ваших платних картица“.
* Активности „Мета“ - друштвене мреже Фејсбук и Инстаграм забрањене су у Русији као екстремистичке
Погледајте и:
