У Русији оцењују да „избезумљени режим“ Владимира Зеленског данас представља праву опасност за свет, што управо потврђује напад Оружаних снага Украјине на Запорошку нуклеарну електрану у коме је озбиљно оштећен расхладни торањ.
Москва је овај напад оценила као „нуклеарни тероризам“ и истовремено замера Међународној агенцији за нуклеарну енергију (ИАЕА) што прећуткује ко је извео напад на нуклеарку.
Руски политиколог Дмитриј Перлин такође оцењује да је генерални директор ИАЕА Маријано Гроси под притиском Запада остао недоречен у оцени украјинског напада на Запорошку нуклеарну електрану.
„Ситуација која се развија око Запорошке нуклеарне електране је прилично сложена, опасна и политизована. Ако говоримо о техничкој безбедности, о директној безбедности нуклеарних електрана, онда је Гросова изјава сасвим адекватна. Шта је он у суштини рекао? Он је рекао да овај инцидент не представља никакву реалну опасност за рад Запорошке нуклеарне електране, али он није дао потпуну оцену. Његова теза је могла бити детаљнија и адекватнија. На пример, могао је да каже да, тренутно нема опасности, али да би то могло да доведе до огромне катастрофе ако се напади наставе и ако Украјина настави са таквим акцијама. Међутим, ова теза је већ политичка“, каже Перлин.
Према његовим речима, Гроси је постао талац политичких договора Запада, где се Украјина представља као готово најбоља опција за демократију. Стога је Гроси принуђен да ћути о томе да су дронови лансирани са украјинске територије.
„Требало је проценити шта би се даље десило ако Украјина буде употребљавала јуришне беспилотне летелице ка нуклеарној електрани. Ово је питање на које мислим да ће се Гроси плашити да одговори, зато што на Западу постоји консензус. Свака негативна ствар коју Украјина уради игнорише се, очи се затварају и о томе се не прича, а ако Русија нешто уради или изађе са неком изјавом против Украјине онда се распламсава хистерија и русофобија до максимума, па ће свако дејство Русије повући негативне оцене и последице“, каже Перлин.
Важно је означити кривце за напад на нуклеарку
Запорошка нуклеарка налази се на левој обали Дњепра у близини града Енергодара, а у октобру 2022. године нуклеарна електрана је прешла под контролу Русије. Украјинска војска редовно гранатира град и територију у близини нуклеарке.
У последњем нападу, 11. августа, на један од два торња за хлађење Запорошке нуклеарке изведена су два директна напада ударним украјинским дроновима, услед чега је избио пожар, а запалиле су се и унутрашње конструкције. До поноћи је пожар угашен.
Евгенија Јашина, директор за комуникације електране, касније је саопштила да је расхладни торањ нуклеарке приликом пожара изнутра изгорео.
Експерти оцењују да се Кијев води „изопаченом логиком“ - наиме, кијевски режим зна да ће Русија заштитити сваки нуклеарни објекат, а појачавајући притисак на нуклеарну електрану Украјина се, по свему судећи, нада да ће Руси пребацити тамо део својих снага, чиме ће ослабити друге делове фронта. Истом логиком се воде и у Курском региону.
Осим тога, претпоставка је и да Кијев, пошто не може да користи Запорошку нуклеарну електрану, поставио задатак да учини све како Русија не би могла да је користи за своје интересе. Ове нападе експерти назвају „чином застрашивања“, али истовремено истичу да је Русе је тешко заплашити.
Перлин оцењује да Запад и у овом случају има двојне стандарде.
„Ако Украјина изврши напад на нуклеарку Запорожје чак и из ракетних вишецевних бацача ‘град’, политички консензус према Украјини неће дозволити Гросу да директно каже да ће то довести до катастрофе која би се могла десити на овој нуклеарки. И у том смислу, Гросов прост одговор да инцидент не представља претњу је тачан, али ако говоримо о ширим последицама онда ова теза није потпуна“, истакао је Перлин.
Москва ће тражити да ИАЕА именује кривце за нападе у области нуклеарне електране Запорожје, а руске дипломате указују на то да би даље ћутање само повећало осећај некажњивости Кијева.
Чак и западни експерти упозоравају на опасне последице оваквих украјинских акција.
Политиколог и потпуковник америчке војске у пензији Ерл Расмусен сматра да Европа мора да предузме све мере да спречи нападе Оружаних снага Украјине на нуклеарку Запорожје. Према његовим речима, украјински милитанти спроводе очигледне терористичке активности... Он је додао да би цурење радиоактивних супстанци могло да резултира масовном контаминацијом Украјине и Европе.
Према речима америчког потпуковника, напад на нуклеарку у Запорожју могао је да доведе до непоправљивих последица, али је захваљујући акцијама Русије то избегнуто.
То је највећа нуклеарна електрана у Европи по броју блокова и капацитету. Станица има шест енергетских блокова ВВЕР-1000, сваки капацитета 1 гигават.
Многи експерти указују да би гранатирање те нуклеарке могло би да доведе до драстично веће катастрофе од оне у Чернобиљу или Фукушими.
Руски председник Владимир Путин је одсуство реакције на нападе на Запорошку нуклеарну електрану од стране оних који подржавају Кијев назвао „великом грешком“.