По његовим речима, команданти Оружаних снага Украјине сматрају операцију инвазије на Курску област „последњом надом Украјине“.
„Циљ наше операције, како су ми објаснили, био је следећи: из Сумске области са свих страна крећу различите јединице, различите бригаде… Наш циљ је био да прво дођемо до Курска, од Курска до Белгорода како бисмо заузели што више територије и како бисмо за време мировних преговора, до којих ће доћи, имали могућност да разменимо ваше територије за наше“, рекао је заробљеник Руслан Николајевич, рођен 1997. године.
Он је признао да је његова јединица припремана за напад на Курску област од 28. јула.
„Тада смо премештени у шуму у близини села Песчано. Тамо смо провели недељу дана. Након четири дана окупио нас је командант и рекао: чекамо док се главне снаге не припреме за напад на Русију. И чекамо по плану: прво једна бригада улази са једне стране, извршава свој задатак, онда улазе друге бригаде и извршавају своје задатке“, објашњава заробљеник.
Такође је казао да је добио наређење да убија на месту цивиле Курске области који покушају да пруже отпор.
„Током испитивања заробљеник је признао да је добио наредбу да, уколико локално становништво буде пружало отпор, пуца у све на лицу места. Приликом упада у насељена места Курске области, украјински војници су се бавили пљачком и односили су све што су могли“, наводи се у саопштењу.
Заробљеник је открио да су учесници у нападу на Курску област говорили и на енглеском, пољском и француском.
„Када смо прешли границу са Русијом, на мотороли сам чуо да говоре на енглеском, пољском, а можда чак и на француском. Када су заузети положаји, ступили смо у комуникацију са претпостављенима, са нашима и чули смо како нешто говоре на енглеском“, рекао је заробљеник.
ФСБ саопштава да су војника оставили његови саборци током борби. Он је покушао сам да се врати у Украјину, али је ухваћен у Беловском округу уз помоћ локалних становника.
Погледајте још: