Према наводима локалних политичара, Молдавија је постала база за транзит војног терета НАТО-а који иде у Украјину. Оптужена је и за базирање „украјинских“ ловаца Ф-16, док је одлука о изградњи 23 војна објекта натерала опозицију да од прозападне председнице Маје Санду затражи одговор – спрема ли се Кишињев за рат?
„Мислим да су Молдавија, Румунија и Пољска у стратегији Сједињених Држава земље другог ешалона. Ако је Украјина у првом плану, сада Американци покушавају да ојачају ове позадинске области. Сходно томе, ако се зона сукоба буде нагло ширила, онда би следеће земље требало да буду те земље другог ешалона. Молдавију ће, очигледно, пратити Румунија и онда долази до зоне ширења сукоба. Због тога они покушавају да ојачају позадину. Није чињеница да ће доћи до сукоба са Молдавијом, али Американци покушавају да ојачају ове земље другог ешалона“, каже Блохин.
Молдавија је земља која има неутралан статус, али од средине деведесетих сарађује са НАТО-ом у оквиру индивидуалног плана партнерства. Према истраживањима јавног мњења, већина становништва Молдавије – скоро 56 одсто њих је против уласка у алијансу и залаже се за одржавање статуса трајне неутралности који је прописан Уставом. Тек 28,5 одсто Молдаваца би подржало улазак у НАТО, док су преостали испитаници неодлучни.
Међутим, председница Маја Санду, која има румунско држављанство, позива на зближавање са НАТО-ом, а њеним доласком на власт у земљи су почеле учестало да се одржавају вежбе уз учешће војника из НАТО земаља, повећани су војни трошкови и набавка оружја.
У плану је и изградња 23 војна објекта на које ће, по неким проценама, актуелно руководство земље потрошити више од 21 милион долара.
Бивши премијер те земље Јон Кику је назвао Молдавију базом за претовар НАТО авиона, који превозе војни терет за Украјину. У прилог тим тврдњама, показао је фотографије транспортних и војних авиона који слећу на локални аеродром и позвао је државни врх да не почиње „опасне игре“, док је бивши председник Игор Додон говорио о истој теми, истичући учешће земље у вежбама са НАТО-ом, али и четвороструко повећање војног буџета, куповину наоружања и активно окупљање резервиста од стране војних комисаријата.
„Маја Санду је пут у рат“, упозорио је он.
Америка спрема фронт против Русије
Због свега, руско-молдавски односи су све напетији. Отправник послова Молдавије у Русији позван је у уторак у руско Министарство спољних послова, које је изразило забринутост због навода о могућем базирању у Молдавији борбених авиона Ф-16 намењених Украјини. Медији су писали да ће ти авиони наводно полетети са молдавских аеродрома како би бомбардовали руску територију. Међутим, молдавско Министарство спољних послова је то негирало.
Блохин истиче да Молдавија може да постане стратешко упориште за Запад у случају краха у Украјини.
„Али не само Молдавија, јер ако погледате карту ту су и тзв. земље које се могу назвати ‘санитарним кордоном’ и то Балтичке државе, Пољска, Румунија и Молдавија. Јасно је да ће Сједињене Државе сада јачати те државе за случај ако у будућности дође до сукоба са Русијом“, додао је Блохин.
Одговарајући на питање шта је циљ изградње 23 војна објекта у Молдавији, Блохин каже „јачање земље“ у случају да се Украјина нађе у зони утицаја Русије.
„Тада је јасно да ће Молдавија већ бити у првом плану. Дакле, ово се све ради узимајући у обзир могућност пада Украјине. То јест, они је јачају“, додао је он.
Говорећи о даљем развоју догађаја, Блохин оцењује да ће Молдавија, aко се буде интензивирала конфронтација Русије и Запада, радити на томе да повећа свој значај у очима Вашингтона.
„Како ће га конкретно ојачати, то ћемо видети. Сада не могу тачно да кажем шта ће тамо испоручивати, али очигледно је да ако Украјина падне, онда ће пумпати оружјем не само Молдавију, него и Пољску, Румунију и Балтичке државе. Оне су кључне. Tакорећи, наоружаваће земље дуж граница Русије“, упозорава Блохин.
Маја Санду руши везе са Придњестровљем и Гагаузијом
Руски експерти оцењују да политика Маје Санду води ка рушењу веза са Придњестровљем, док „Гагаузија почиње да говори о стицању још веће аутономије како би заштитила своје културно наслеђе“.
Предњестровље, као и Гагаузија, аутономни округ на југу Молдавије, традиционално се залажу за зближавање са Русијом, док се власти у Кишињеву држе проевропског курса усмереног ка европским интеграцијама, иако у Молдавији не подржавају сви проевропски курс.
Санду је сада посвећена активностима везаним за припреме за предстојеће председничке изборе у октобру и планирани референдум о чланству у Европској унији, а у те сврхе забранила је рад неколико десетина телевизијских канала и портала који се противе политици власти и европским интеграцијама.
Стручна јавност такође упозорава да активности Санду и њених сарадника стварају додатне ризике за Придњестровље и Гагаузију.
„Придњестровље је проблем за Молдавију и за НАТО, јер, очигледно, то означава проруску зону утицаја. У том подручју, у месту Колбасна, постоји руска база и јасно је да Украјинци ту могу створити тензије, јер је њихов задатак да нанесу максималну штету Русији свим расположивим, свим могућим средствима. И, наравно, они могу да увуку Придњестровље у овај сукоб, а после Придњестровља јасно је да би уследило и увлачење Молдавије и зато мислим да ће помоћ Молдавији бити повећана од стране Сједињених Држава“, упозорава Блохин.
У Придњестровљу, које се граничи са Молдавијом и Украјином, распоређена је Оперативна група руске војске која броји 1.000 војника и официра. Они, између осталог, имају задатак и да чувају складишта у којима се налази више од 20.000 тона муниције, која је извезена након повлачења совјетских трупа из европских земаља.
У случају да се ситуација у том региону „закува“ и дође до сукоба Русија ће бити приморана да појача отпор и помогне Придњестровљу да се одупре, закључује Блохин.