Карановић је готово читав опус посветио креативном дијалогу фотографије и графике, почев од периода у ком се школовао. Прву деценију свог стваралаштва посветио је уметности портрета, па се седамдесетих и осамдесетих година усредсредио на фотографисање уметника у амбијенту њихових атељеа, озрачених креативном атмосфером.
У својој фото архиви Карановић је сачувао мањи број радова из ових циклуса, али су данас уметничко-историјска сведочанства портрети Радомира Рељића, Матије Вуковића, Стојана Ћелића, Боре Иљовског, Пеђе Милосављевића, Халила Тиквеше, Стевана Кнежевића, Марка Крсмановића, Миодрага Рогића и других.
Изложба „Документи времена" представља поетску линију типичну за Карановићеве ране радове очиту у кадрирању психолошке особености, спонтаности, пријатељске атмосфере и поверења портретисаног у ауторски концепт фотографског документа и аутентичног уметничког рада, навели су организатори изложбе.
Карановић је имао значајну улогу као промотер новог погледа на фотографску уметност и њен уметнички статус. Он је своја уверења манифестовао сопственом уметничком праксом, као и педагошким радом на Академији уметности и Новом Саду, а потом и на Факултету примењених уметности у Београду. Данас ради као професор емеритус.
Обележавајући 75 година рада Графички колектив део програма посвећује „Традицији за будућност" фокусирајући значајне уметничке фазе и стваралачке личности које су креативном мисијом током деценија обележили живот ове Куће уметника и националне културе.
И изложба „Документи времена", избор из опуса Бранимира Карановића настајалог током пет деценија, издваја значајан стваралачки сегмент који је део наше историје уметности и културе и 20. века.