Са овим открићем број вируса из глечера порастао је око 50 пута, преноси портал YaleEnviroment360.
„Ово откриће у најмању руку сугерише потенцијалне везе између вируса и климатских промена“, рекао је Жипинг Жонг, стручњак Државног универзитета Охаја и главни аутор истраживања.
Научници верују да је загревање елиминисало неке уобичајене вирусе, а да су нови ветрови донели вирусе из даљине, можда са Арктика и Блиског истока.
Како се наводи, вируси из глечера вероватно су утицали на друге микробе, што је довело до промена у ланцу исхране. Истраживачи кажу да би вируси из глечера могли да дају више података о томе како се живот развијао током ранијих промена.
Глечери архивирају информације о клими и екосистемима, укључујући и микроорганизме. Међутим, дугорочна екогеномска динамика или биогеографија добро очуваних вируса и њихових палеоклиматских веза остала је неистражена.
"Користили смо метагеноме да реконструишемо геноме вируса, који су се развијали током три циклуса када се клима мењала из хладне у топлу током више од 41.000 година, а који су очувани у глечеру Гулија на Тибетанској висоравни. Извукли смо геноме 1.705 таксономских јединица. Заједнице вируса се значајно разликују током хладних и топлих климатских услова, а најразличитија заједница постојала је пре око 11.500 година током велике климатске транзиције из постледње глацијалне фазе у холоцен", наводи се у студији објављеној у Нејчр џиосајенс.
Иако истраживачи упозоравају да су многи вируси који се ослобађају топљењем глечера опасни, вируси откривени у глечеру Гулија не представљају опасност, тврде научници. Како кажу, ово раде да би имали више података о њима када се глечери отопе.
„Лед глечера је веома драгоцен и ми немамо често велике количине материјала потребних за истраживање вируса и микроба“, рекао је Жонг.
Погледајте и: