https://sputnikportal.rs/20240828/skoro-2000-drevnih-virusa-otkriveno-u-gleceru-na-himalajima---neki-stari-41000-godina-1176616404.html
Скоро 2.000 древних вируса откривено у глечеру на Хималајима - неки стари 41.000 година
Скоро 2.000 древних вируса откривено у глечеру на Хималајима - неки стари 41.000 година
Sputnik Србија
Научници су открили остатке више од 1.700 вируса у леду глечера на Хималајима, у западној Кини. Већина ових вируса није позната научницима, а неки су стари... 28.08.2024, Sputnik Србија
2024-08-28T23:00+0200
2024-08-28T23:00+0200
2024-08-28T23:00+0200
наука и технологија
наука и технологија
кина
хималаји
живи свет и генетика
вируси
вируси
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/08/1c/1176616258_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_9e0be8793bf59689fc566606984f9cb5.jpg
Са овим открићем број вируса из глечера порастао је око 50 пута, преноси портал YaleEnviroment360.„Ово откриће у најмању руку сугерише потенцијалне везе између вируса и климатских промена“, рекао је Жипинг Жонг, стручњак Државног универзитета Охаја и главни аутор истраживања.Научници верују да је загревање елиминисало неке уобичајене вирусе, а да су нови ветрови донели вирусе из даљине, можда са Арктика и Блиског истока. Како се наводи, вируси из глечера вероватно су утицали на друге микробе, што је довело до промена у ланцу исхране. Истраживачи кажу да би вируси из глечера могли да дају више података о томе како се живот развијао током ранијих промена.Глечери архивирају информације о клими и екосистемима, укључујући и микроорганизме. Међутим, дугорочна екогеномска динамика или биогеографија добро очуваних вируса и њихових палеоклиматских веза остала је неистражена. "Користили смо метагеноме да реконструишемо геноме вируса, који су се развијали током три циклуса када се клима мењала из хладне у топлу током више од 41.000 година, а који су очувани у глечеру Гулија на Тибетанској висоравни. Извукли смо геноме 1.705 таксономских јединица. Заједнице вируса се значајно разликују током хладних и топлих климатских услова, а најразличитија заједница постојала је пре око 11.500 година током велике климатске транзиције из постледње глацијалне фазе у холоцен", наводи се у студији објављеној у Нејчр џиосајенс.Иако истраживачи упозоравају да су многи вируси који се ослобађају топљењем глечера опасни, вируси откривени у глечеру Гулија не представљају опасност, тврде научници. Како кажу, ово раде да би имали више података о њима када се глечери отопе.„Лед глечера је веома драгоцен и ми немамо често велике количине материјала потребних за истраживање вируса и микроба“, рекао је Жонг.Погледајте и:
кина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, кина, хималаји, живи свет и генетика, вируси, вируси
наука и технологија, кина, хималаји, живи свет и генетика, вируси, вируси
Скоро 2.000 древних вируса откривено у глечеру на Хималајима - неки стари 41.000 година
Научници су открили остатке више од 1.700 вируса у леду глечера на Хималајима, у западној Кини. Већина ових вируса није позната научницима, а неки су стари 41.000 година.
Са овим открићем број вируса из глечера порастао је око 50 пута, преноси портал
YaleEnviroment360.„Ово откриће у најмању руку сугерише потенцијалне везе између вируса и климатских промена“, рекао је Жипинг Жонг, стручњак Државног универзитета Охаја и главни аутор истраживања.
Научници верују да је загревање елиминисало неке уобичајене вирусе, а да су нови ветрови донели вирусе из даљине, можда са Арктика и Блиског истока.
Како се наводи, вируси из глечера вероватно су утицали на друге микробе, што је довело до промена у ланцу исхране. Истраживачи кажу да би вируси из глечера могли да дају више података о томе како се живот развијао током ранијих промена.
Глечери архивирају информације о клими и екосистемима, укључујући и микроорганизме. Међутим, дугорочна екогеномска динамика или биогеографија добро очуваних вируса и њихових палеоклиматских веза остала је неистражена.
"Користили смо метагеноме да реконструишемо геноме вируса, који су се развијали током три циклуса када се клима мењала из хладне у топлу током више од 41.000 година, а који су очувани у глечеру Гулија на Тибетанској висоравни. Извукли смо геноме 1.705 таксономских јединица. Заједнице вируса се значајно разликују током хладних и топлих климатских услова, а најразличитија заједница постојала је пре око 11.500 година током велике климатске транзиције из постледње глацијалне фазе у холоцен", наводи се у
студији објављеној у Нејчр џиосајенс.
Иако истраживачи упозоравају да су многи вируси који се ослобађају топљењем глечера опасни, вируси откривени у глечеру Гулија не представљају опасност, тврде научници. Како кажу, ово раде да би имали више података о њима када се глечери отопе.
„Лед глечера је веома драгоцен и ми немамо често велике количине материјала потребних за истраживање вируса и микроба“, рекао је Жонг.
