Била је то авионска бомба тешка 4,6 тона, пречника 1,5 метар и дужине 3,7 метара. Конструкција пуњења је одговарала америчком „дебељку“ баченом 9. августа 1945. на Нагасаки. У њеном центру налазило се 5 килограма плутонијума у виду две шупље хемисфере, окружене „тампер“ шкољком од уранијума-238, која је обуздавала ланчану реакцију у првим тренуцима експлозије, како би што више плутонијума успео да се детонира. Експлозија се вршила по принципу имплозије – компресије фисионог материјала употребом конвенционалних експлозива: хексогена и ТНТ-а.
Средство осигурања мира
За разлику од Сједињених Америчких Држава, Совјетски Савез је, као и Русија данас, нуклеарно оружје посматрао као средство за осигурање мира, изјавио је директор Руског федералног нуклеарног центра – Научно-истраживачког института експерименталне физике (РФНЦ-ВНИИЕФ) у Сарову у Нижегородској области Валентин Костјуков.
Костјуков је подсетио да се у САД прва атомска бомба појавила 1945. године, а прва британска атомска бомба тестирана је 1952. године.
Према његовим речима, почетком 1950-их, у „седишту“ совјетске нуклеарне индустрије, Првој главној управи при Савету министара СССР-а, припремљен је зборник „Историја овладавања атомском енергијом у СССР-у“, где је писало следеће:
„Атомска бомба у рукама совјетског народа је гаранција мира. Индијски премијер Нехру исправно је оценио значај совјетске атомске бомбе, рекавши: ‘Значај атомског открића може помоћи у спречавању рата’“.
„Овако је прогресивни светски политичар гледао на руску бомбу, а тако је на ‘проблем бомбе’ гледало и совјетско руководство“, приметио је Костјуков.
Он је додао да је шеф Специјалног комитета Лаврентиј Берија више пута је говорио да „атомску бомбу морамо да имамо, али то не значи да ћемо је употребити“.
Атомска бомба за САД ─ средство диктатуре
За СССР, бомба је била само део атомског проблема, приметио је Костјуков.
„Оружана страна атомских радова показала се као главна утолико што је ову страну учинио главном, угрожавајући безбедност Совјетског Савеза, сâм Запад, на челу са Сједињеним Америчким Државама. У истој збирци пише: У САД атомски проблем је велики и профитабилан бизнис. Атомски проблем у Совјетском Савезу није бизнис или страшило, већ један од највећих проблема нашег времена... Да не постоји претња атомским нападом... све снаге научника и техничара биле би усмерене на коришћење атомске енергије за развој мирољубивих сектора националне привреде. И то није била декларација – прва индустријска нуклеарна електрана на свету је пуштена у рад у СССР-у“, истакао је он.
Према Костјукову, у САД на атомску бомбу се „званично гледало као на средство диктатуре, као на оружје за нуклеарни напад на СССР“.
„Совјетски Савез је посматрао нуклеарно оружје као фактор стабилизације и обуздавања потенцијалне западне агресије“, нагласио је он.
„Тако је било пре три четврти века, тако је и данас. Ми и даље радимо за мир и обезбеђивање глобалне стабилности“, закључио је Костјуков.
Како је раније изјавио председник Русије Владимир Путин, нуклеарна индустрија даје огроман допринос стварању најновијег оружја, које нема аналога и може поуздано да обезбеди нуклеарни паритет и одбрамбену способност Русије.
Са своје стране, генерални директор државне корпорације „Росатом“ Алексеј Лихачов истакао је да је обезбеђивање одбрамбене способности земље и политике државе у области нуклеарног обуздавања главни задатак руске нуклеарне индустрије током читаве њене историје, а да „Росатом“ дуги низ година у потпуности испуњава државне одбрамбене налоге.