Руски „сармати“ могу прелетети Јужни пол – а шта је са америчким напредним оружјем?
© Фото : US Air Force
Пратите нас
Пентагон помера рокове завршетка развоја интерконтиненталне балистичке ракете ЛГМ-35 „сентинел“. Разлог одуговлачења су трошкови који су знатно премашили процене, као и технолошка сложеност. Ипак, не намеравају да одустану од те ракете јер алтернатива не постоји. Као и у области хиперсоничног оружја, САД и овде покушавају да сустигну Русију.
Конкурс за производњу интерконтиненталне балистичке ракете са стационарним базирањем у силосима објављен је 2016. године. У трци су била два индустријска гиганта: „Боинг“ и „Нортруп Груман“. Међутим, „Нортруп Груман“ је 2019. године купио компанију која испоручује „Боингу“ ракетне моторе и ваздухопловна корпорација је испала из такмичења.
У септембру исте године програм је ушао у фазу „Мајлстон Б“ – односно ушао је у фазу развоја и производње. Трошкови су у то време процењени на 77,7 милијарди долара. Међутим, „Нортруп Груман“ се није уклапао у то. Сада говоре о 140,9 милијарди. Пентагон страхује да то није крај. Ако се не унесу измене, доћи ће и до 160 милијарди. А цена једне ракете ће порасти са процењених 118 на 214 милиона.
„Постоје разлози за ово, али нема оправдања. Потпуно смо свесни трошкова и разумемо све ризике повезане са чињеницом да не модернизујемо наше нуклеарне снаге. Немамо јефтиније алтернативе које задовољавају потребе војске. Донео сам одлуку да откажем прелазак програма у фазу 'Мајлстон Б' и наложио сам ваздухопловству да је реструктурира и доради како би смањили прекорачење трошкова“, рекао је заменик министра одбране за набавку и снабдевање Вилијам ЛаПланте.
Цео процес разматрања и одобравања новог буџета и распореда у Пентагону вероватно ће трајати годину и по до две године.
Према мишљењу војних стручњака, могуће је уштедети новац на ракетним силосима тако што ће бити мањи и једноставнији.
Шта је познато о новим ракетама
Било је предвиђено да ракете „сентинел“ буду уврштене у наоружање у 2030-им. Век трајања ракета је 50 година, односно до 2080. године. Нема много доступних информација о овим пројектилима. Познато је да ће биит распоређене у подручјима где су сада на борбеном дежурству ракете „минутмен III“ које би у потпуности требало да буду замењене новим ракетама до 2038. године.
Генерално, „сентинел“ је тростепена ракета на чврсто гориво, са дометом од најмање 15.000 километара. Биће значајно прецизнија захваљујући корекцији помоћу Џи-Пи-Ес сигнала. Свака балистичка ракета биће опремљена комплетом мамаца како би се преоптеретила противракетна одбрана и обезбедио пробој.
Бојева глава има појединачне бојеве блокове индивидуалног навођења. Биће инсталирани термонуклеарни В87 у „мод 1“ верзији – колико, још увек није познато. Снага сваког је 475 килотона.
Заостају за Русијом
Једине интерконтиненталне балистичке ракете са стационарним базирањем у силосима у америчким нуклеарним арсеналима су ЛГМ-30Г „минутмен III“. Иако је модернизовано више пута, ипак треба имати у виду да је реч о оружју из 1970-их. Утврђено је да су даље одржавање и модернизација економски неисплативи.
Пентагон дуго није удељивао потребну пажњу замени ракета базираних у силосима, пошто би се у хипотетичком трећем светском рату САД ослањале на балистичке ракете са подморница и крстареће пројектиле стратешке авијације. Тако наоружање „трајдент II“ нуклеарних пловила „охајо“ чини више од половине укупног арсенала снага за нуклеарно обуздавање.
У Русији је другачија ситуација – интерконтиненталне балистичке ракете копненог базирања увек су биле главна компонента нуклеарне тријаде – најмоћнија и најбројнија. Стратешке ракетне снаге су током протеклих деценија добиле неколико нових ракета, укључујући ракете „топољ-М“, као и њихове напредне верзије – РС-24 „јарс“, који је уведен у наоружање 2009. године. „Јарс“ је у стању да носи четири бојева блока капацитета од 300 до 500 килотона, домета од 12.000 километара. Опремљени су савременим средствима за пробијање противракетне одбране.
Међутим, прави пробој руске одбрамбене индустрије је комплекс РС-28 „сармат“, који ће заменити совјетски систем Р-36М2 „војвода“. Свака ракета ће моћи да испоручи више од десет бојевих глава на територију потенцијалног противника. Домет је, према различитим проценама, од 16 до 18 хиљада километара.
„Сармат“ је спреман да изведе напад на циљеве, између осталог и суборбиталном путањом преко Јужног пола, заобилазећи систем противракетне одбране.
Званично, нови тешки стратешки комплекс „сармат“ је на експерименталном борбеном дежурству од 1. септембра 2023.
Погледајте још:
