Изасланик ЕУ за дијалог Косова и Србије Мирослав Лајчак посетио је данас Приштину на позив заменика косовског премијера и главног преговарача Приштине у дијалогу са Београдом Бесника Бисљимија.
Тема састанака била је деблокада примене постигнутих споразума, отварање моста на Ибру, као и датум састанка главних преговарача у Бриселу.
Састанка ће бити а када не знамо
Лајчак није рекао који је тачан датум састанка али је изразио мишљење да би мост на Ибру требало да буде отворен ако се тако две стране договоре, али и да је Охридски споразум правно обавезујући и да се ради на његовој примени.
Лајчак је истакао и да се ниједна страна није повукла из разговара као и да је Србија је повукла писмо из децембра 2023. године. у коме је изразила да неће применити оне делове Охридског споразума који угрожавају националне интересе Србије.
Политички коментатор са Косова и Метохије Лука Јовановић за Спутњик каже да чињеница да Лајчака није примио ни Аљбин Курти и Вјоса Османи доста говори о ставу Приштине према дијалогу у коме ЕУ посредује.
„Чињеница да се Мирослав Лајчак није састао ни са једним од главних политичких фигура у Приштини говори о томе да Приштина шаље поруку ЕУ да је њен ауторитет у тој ствари апсолутно умањен и непоштован. Зашто? Зато што се Албанци ослањају на неке друге медијаторе односно на људе који им омогућавају да се овако понашају, и ту пре свега мислима на САД. Тако да видимо да они ово са ЕУ схватају само као формалност и као део процеса који мора да се одвија па макар само и за јавност,“ каже Јовановић.
С друге стране, додаје он, на терену се ништа од договореног неће примењивати као што се ни до сада није примењивало.
Лајчак о темама које пријају ушима Приштине
„Приштина није од 2011. године ниједан споразум спровела тако да не можемо очекивати да ће се то десити ни у будућности са било којим другим споразумом. Друго, поруке које нам је Лајчак послао су такође занимљиве јер видимо да су споменуте оне најактуелније ствари које се тичу и које занимају само и искључиво Приштину, а не ствари које се дешавају на терену а то је питање опстанка Срба и тихог егзодуса који се тренутно дешава над српским народом на КиМ,“ каже Јовановић.
Уместо тога, каже он, Лајчак и Бисљими су причали о примени Охридског споразума, отварању моста на Ибру , као што се некад искључиво говорило и о Бриселском споразуму.
„Тако да не можемо очекивати да ће било која ставка која је у том споразуму, а која се тиче добробити Срба бити остварена од стране Пришине. Друго, поруке о отварању моста које су послате нису добре за нас с обзиром да је Лајчак пренео да ЕУ сматра да мост треба свакако да се отвори,“ напомиње наш саговорник,.
Јовановић је прокоментарисао и изјаву Лајчака да је Србија повукла писмо из децембра 2023. године у коме је изразила да неће применити оне делове Охридског споразума који угрожавају националне интересе Србије на следећи начин:
Охридски Споразум нисмо парафирали
„Оно што ми знамо из јавности је да нисмо сигурни шта је тачан текст Охридског споразума, а друго тај споразум као што смо чули није парафиран са наше стране званично што значи да самим тим није ни усвојен. Тако да је о том споразуму тешко било шта коментарисати као и о целој дипломатској позадини која му је претходила и која је уследила после њега. Тако да ову изјаву Лајчака можемо схватити само у контексту умиривања целокупне ситуације на КиМ и као још један показатељ жеље Србије да се и даље разговара и да се нађе компромисно решење,“ закључује Јовановић.
Подсећања ради, председник Србије Александар Вучић рекао је својевремено да није потписао ниједан документ у Охриду "зато што је Србија међународно призната држава, а Косово није", те да међународно правни споразум не може да се направи.
Он је ово рекао поводом разговора у Охриду о анексу предлога Европске уније за нормализацију односа Косова и Србије, уз напомену да „нико не може да наметне обавезу Србији да призна Косово“, као и да неће да имплементира "било шта што се тиче чланства Косова у Уједињеним нацијама".
Истакао је да и француско-немачки план није преговаран, већ да се преговарало о имплементационом плану. Иначе, Охридски анекс постао је део поглавља 35 у преговорима наше земље са Европском унијом, које обухвата односе са Косовом.
Писмо које Лајчак помиње и шта у њему пише
Србија је у седишту Европске уније (ЕУ) поднела допис којим је изразила резерве које се односе на обавезе које произилазе из споразума о путу ка нормализацији односа са Косовом, укључујући и анекс примене.
Тадашња премијерка Србије Ана Брнабић је на дан самита Европској служби за спољно деловање (ЕЕАС) упутила писмо на чијем је челу је био шеф европске дипломатије Жозеп Борељ који посредује у дијалогу Србије и Косова у коме је написала да се „Споразум о путу ка нормализацији и анекс за његову имплементацију, како је наведено у декларацији (са самита), сматра прихватљивим искључиво у контексту који се не односи на де факто и де јуре признање Косова, наводи се у писму које је послала премијерка Србије Ана Брнабић.
"Република Србија", навела је даље премијерка, "истиче да се ово опредељење не протеже на признавање чланства Косова у УН, систему организација и агенција УН, нити на такозвани територијални интегритет Косова."