Конкретно, у периоду јануар-јун Русија је снизила испоруке нафте у ЕУ за око 51,2 милиона тона, или девет пута у поређењу са 2022. годином, када нису важила ограничења на испоруке сировина. Током шест месеци 2022. године. Москва је извезла у ЕУ оквирно 6,3 милиона тона нафте или око 46 милиона барела.
Полазећи од последњих доступних података о извозу нафте за 2023. годину, испоруке у ЕУ могле би да износе нешто више од пет одсто од целокупног руског извоза у иностранство.
Главни купци руске нафте међу европским земаља ове године постале су Мађарска и Словачка, које су увезле 15,37 и 15,03 милиона барела руске нафте у првој половини године. Русија је једини извозник нафте у Мађарску, а у Словачкој руска нафта чини 98 одсто увезеног црног злата.
Чешка је у првих шест месеци из Русије увезла готово 40 одсто целокупних потреба за нафтом.
Истовремено, обим извоза руске нафте у ЕУ који је опао у току две претходне године преузели су главни купци руске нафте: Кина и Индија. У поређењу са 2022. године за првих пола године оне су удвостручиле куповину, односно, повећана је куповина руског течног злата за 52,4 милиона тона (382 милиона барела).
Украјина је летос обуставила транзит руске нафте преко своје територије. Мађарска нафтна компанија МОЛ претходно је саопштила да од понедељка ступа на снагу нови споразум о транзиту руске нафте у Европу преко Украјине. У складу са њим, гориво ће постати власништво Будимпеште, почев од белоруско-украјинске границе. Украјински премијер Денис Шмигаљ изјавио је да је Кијев сагласан са транзитом руске нафте, коју су купиле европске компаније.
Погледајте и: