Најзначајнији догађај у историји Врдника збио се 1697, године. Током Велике сеобе Срба, спас од Османлија у фршкогорским брдима пронашли су раванички монаси доневши са собом мошти кнеза Лазара одредивши тако будући назив Врдника као Сремске Раванице. Пристигло братство је готово опустели храм обновило, посветивши га Вазнесењу Господњем
По многим легендама Фрушка гора је била свето место за Србе још у доба Немањића. Сматра се да је краљ Драгутин, у периоду када је владао као “краљ Срема” свој утицај на овим просторима учвршћивао зидањем већег броја манастира
У храму се налази још једна светиња-кивот са моштима Свете Анастасије (хришћанска светитељке и мученице настрадале у Сирмијуму) које су даровали монаси са Атоса.
Село Врдник, и сам манастир, били су сведок још једног историјског догаћаја. У пролеће 1807. на овим просторима избила је Тицанова буна. Посредовањем митрополита Стратимировића буна је угушена, народ је умирен, али вођа буне Теодор Аврамовић-Тицан није хтео положити оружје. Према неким изворима, због неспоразума који је избио измећу побуњеника и митрополита, на Врдник је бачена анатема и сам манастир је запустео
Сазнање о опасности у којој су се нашле мошти светог кнеза, узбудила је цео српски народ. Управник Музеја СПЦ ставрофор проф. др Радослав Грујић уз помоћ немачког официра мајора фон Рајсвица(научника и познавоца српске историје) успева да 1942. реликвије и светиње из српских манастира на Фрушкој Гори пребаци у Београд.