Храм у коме се чува једна од највећих светиња српског народа /фото/
Храм у коме се чува једна од највећих светиња српског народа /фото/
Sputnik Србија
На јужним обронцима Фрушке Горе, у бескрајном зеленилу густих, листопадних шума угнездила се стара богомоља-чувар једне од највећих светиња српског народа 14.09.2024, Sputnik Србија
На јужним обронцима Фрушке Горе, у бескрајном зеленилу густих, листопадних шума угнездила се стара богомоља-чувар једне од највећих светиња српског народа
Као и за већину фрушкогорских монашких заједница, ни за манастир Врдник никада није прецизно утврђено време његовог оснивања. Светиња се под именом „Манастир Светог Јована“, као порески обвезник први пут спомиње у турским дефтерима 1566 године. Претпоставља се да је стари храм саграђен за време управе митрополита сремског Серафима
Најзначајнији догађај у историји Врдника збио се 1697, године. Током Велике сеобе Срба, спас од Османлија у фршкогорским брдима пронашли су раванички монаси доневши са собом мошти кнеза Лазара одредивши тако будући назив Врдника као Сремске Раванице. Пристигло братство је готово опустели храм обновило, посветивши га Вазнесењу Господњем
Мошти кнеза Лазара чуване су у манастиру пуне 244 године. Опис моштију налазимо у Инвентару манастира Врдник из 1753. године где стоји да „у великом кивоту лежи цело и неоштећено тело Светог мученика кнеза Лазара српског, на десној страни храма. У руци кнеза Лазара налази се позлаћени крст, окован сребром и украшен драгим камењем.“
Обновљени манастирски храм, 1753. године, описан је као камено здање, зидано у облику крста и окречено у бело, са сводовима од опеке, кубетом, осам уских прозора и кровом од храстове шиндре. Над припратом цркве тада се уздизао дрвени звоник са три звона.
По многим легендама Фрушка гора је била свето место за Србе још у доба Немањића. Сматра се да је краљ Драгутин, у периоду када је владао као “краљ Срема” свој утицај на овим просторима учвршћивао зидањем већег броја манастира
Иконе кнеза Лазара и кнегиње Милице. Кнегиња Милица води порекло из владарске породице Немањић. Њен отац био је кнез Вратко, у народној традицији познатији као Југ Богдан
У храму се налази још једна светиња-кивот са моштима Свете Анастасије (хришћанска светитељке и мученице настрадале у Сирмијуму) које су даровали монаси са Атоса.
Поред тога што су, за време турске владавине представљали уточиште и место сабирања народа, фрушкогорски манастири су били и својврсне ризнице културе и уметности у којима су боравиле небројене личности попут Вука Караџића, Доситеја Обрадовића, Лазе Костића, Ђуре Јакшића, Лукијана Мушицког…
У богатој манастирској ризници налазили су се свилен покров за кнеза Лазара, израђен руком монахиње Јефимије, путири од злата и сребра, хризовуља царева московских Јована и Петра Алексијевича са великим печатом, привилегије српском народу издате од стране цара Леополда, Карла VI и Марије Терезије, грамата Арсенија Чарнојевића од Ђурђевих Ступова, позлаћени пехари кнеза Лазара и кнегиње Милице, стара Јеванђеља....
У конацима је чувана архива непроцењиве вредности, вођена од 1690. године, као и пребогата библиотека са око 40 рукописних србуља и штампаним књигама из 16, 17, 18. и 19. века.
Село Врдник, и сам манастир, били су сведок још једног историјског догаћаја. У пролеће 1807. на овим просторима избила је Тицанова буна. Посредовањем митрополита Стратимировића буна је угушена, народ је умирен, али вођа буне Теодор Аврамовић-Тицан није хтео положити оружје. Према неким изворима, због неспоразума који је избио измећу побуњеника и митрополита, на Врдник је бачена анатема и сам манастир је запустео
Уважавајући чињеницу да је стари, већ оронули храм био тесан за све бројније ходочаснике који су желели да своје молитве изговоре пред богато изрезбареним, позлаћеним кивотом Светог косовског мученика указала се потреба за изградњом нове богомоље
Замисао о новом врдничком храму приписује се митрополиту Мојсију који је желео да се нова светиња изгради по угледу на велелепни храм Рођења Пресвете Богородице у Шишатовцу, Грађевинске радове на новој цркви, 1801, започео је мајстор Корнелије из Новог Сада, а завршени су 1811. године, када је кивот са моштима пренет из старе светиње
Иконостас храма Вазнесења Господњег извео је Димитрије Аврамовић, од 1851. до 1853, док је дуборезачке послове обавио Марко Вујатовић, 1814. године. Аврамовић је осликао и композиције на зидовима храма
Земљотрес из 1893. нанео је већа оштећења здању. Садашњи изглед, комплекс манастира Врдника попримио је након свеобухватног оправљања, плаћеног из прилога патријарха Георгија (Бранковића)
Непосредно пред Други светски рат рат, војска Краљевине Југославије манастирски комплекс користи као привремено складиште муниције и горива, те се, услед бојазни да би могле бити уништене у експлозији, мошти убрзо преносе у оближње Бешеново. Окупацијом Срема од стране НДХ, над светим моштима надвија се нова опасност у виду усташа који српске цркве и манастире пљачкају и разарају
Сазнање о опасности у којој су се нашле мошти светог кнеза, узбудила је цео српски народ. Управник Музеја СПЦ ставрофор проф. др Радослав Грујић уз помоћ немачког официра мајора фон Рајсвица(научника и познавоца српске историје) успева да 1942. реликвије и светиње из српских манастира на Фрушкој Гори пребаци у Београд.
Мошти српских светитеља кнеза Лазара из манастира Бешеново, цара Уроша из манастира Јазак и деспота Стефана Штиљановића из манастира Шишатовац, са 30 вагона сакралних предмета, пребачено је у окупирани Београд. Мошти су положене у Саборној цркви где су почивале наредних 46 година.
Свети архијерејски сабор Српске православне цркве 30.маја 1954. године доноси одлуку о преношењу моштију Светог кнеза Лазара у његов манастир Раваницу. Ова одлука се спроводи тек 1988. поводом прославе шестогодишњице Косовске битке
После скоро три века мошти Светог кнеза Лазара су 9. септембра 1989. године положене поново у његову задужбину, манастир Раваницу, где се и данас налазе. У манастир Врдник се чува део кључне кости Светог кнеза Лазара
Након завршетка рата, манастир је деценијама био у лошем стању да би се 1987 приступило његовој обнови: храм је омалтерисан и офарбан, санирана су оштећења од влаге, постављена нова кровна конструкција, а након што је Епископ сремски Господин Василије, 1989. године, Врдник прогласио за женски манастир реконструисани су и конаци. Данас је Врдник бисер међу фрушкогрским брдима
Приступ ћаскању је блокиран због нарушавања правила.
Поново можете да учествујете за:∞.
Ако се не слажете са блокирањем, користите формулар за повратне информације
Разговор је завршен. У дискусији можете учествовати 24 сата од објављивања чланка.
