Кијев премешта столице на „Титанику“ пре него што на ред дође – капитулација /видео/

Смене десетак украјинских високих званичника, по оцени саговорника Спутњика, суштински неће ништа променити –Зеленски је ирелевантан, важно је једино какве ће потезе у односу на Русију повући Запад.

Различите су верзије, како каже уредник портала „Факти“ Ђуро Билбија, зашто је смењено или поднело оставку више украјинских министара, укључујући шефа дипломатије Дмитрија Кулебу.

„Вероватно су у праву они који сматрају да Зеленски на тај начин утврђује своју власт. Он се, бар тако мисли, брани од преврата, не са руске већ са унутрашње, екстремистичка стране јер њега, пре него што на дневни ред дође капитулација, могу да потисну само његови, да ли из врха војске што није превише изгледно у овом тренутку, или снаге које су после Мајдана ушле у власт, добиле невероватне привилегије, новац и право да заводе власт, тероришу становништво, буду буквално држава у држави“, сматра новинар.

Илуструјући о каквим је људима реч, Билбија наводи да се Ирина Верешчук која је поднела оставку на место вицепремијера да би већ сутрадан била постављена за заменика шефа канцеларије Зеленског, својевремено нудила Русима да ради за руску ствар у Украјини па кад није добила на шта је рачунала вратила се и постала човек Мајдана. Нови министар спољних послова Андреј Сибига је био годинама амбасадор у Турској, а „прославио се“ тиме што је био најрадикалнији у захтевима да земље у које су отишли Украјинци бежећи од војне обавезе те људе изручују Украјини да би били регрутовани.

Према медијским наводима, један од разлога за смену Кулебе је што је шефу кабинета Зеленског Андреју Јермаку сметало што сада већ бивши министар има лични канал односа с америчким државним секретаром Ентонијем Блинкеном.

„Али Кулеба није дефинитивно пао, он је остао у шпилу, у игри која за њих није нимало наивна - он ће да руководи са њихове стране односима Украјина-НАТО а од тих односа тамо зависи све,“ објашњава Билбија.

По мишљењу др Стевана Гајић са Института за европске студије, суштина читаве ове кадровске операције у Кијеву је заправо симулација постојања политичког живота у Украјини.

„Јер зјапећа је чињеница да Украјина данас има нелегитимну и нелегалну власт, не према руским или било чијим страним стандардима већ према украјинском Уставу и закону. Зеленском је истекао мандат у мају, а крајем августа и у парламенту. И онда је питање с којим правом људе у Украјини лове по улицама и шаљу их на фронт, с којим легитимитетом држава наплаћује порез. Ово је начин да се симулира легитимитет, да се нађу одговорни, а сад је направљен и медијски ефекат“, наводи наш саговорник.

Гајић скреће пажњу на то да су овога пута смене заобишле премијера Дениса Шмигаља, а циљ је, како сматра, да га Зеленски сачува као могућег жртвеног јарца на зиму, кад ситуација за Украјину буде још болнија него сада.

Билбија је истовремено уверен да ништа од овог не би могло да се деси без сагласности САД, примећујући да је кијевски режим ревносан према налогодавцима и по правилу ради и више него што они траже.

„И томе нема краја, нема у томе реалних државни интереса, суверенитета који би се на било који начин заснивао на вољи већине народа. А кад се крене да се служи газди који их финансира и наоружава то им омогућава и невиђену корупцију“, напомиње новинар.

Што се тиче евентуалног утицаја овог мешања карата у Кијеву на ситуацију на фронту, Гајић истиче да ће он бити минималан.

Он у тај „асиметрични приступ“ убрајаја и украјинску операцију у Курској области, која је, како истиче, војно бесмислена јер Украјинци троше најспособније јединице за акцију која нема никакав смисао ван медијског поља.

Гајић преноси и мишљење руског ветерана и блогера Данила Бесонова да је цела прича око Курска маневар чији је циљ припрема главног удара који би се могао догодити на херсонском правцу и да ће Украјинци последњим потезом покушати да крену на Крим.

Како каже, оно што се дешава на фронту ће много више одредити и саму политику Украјине, а уколико се провали фронт онда политичке промене неће имати више никаквог значаја јер ће "настати општа бежанија која се неће завршити у Кијеву".

Ђуро Билбија подсећа на огромне губитке Украјинаца у Курској области, а сматра да одуговлачење Русије да брзо заврши с том причом и има за циљ да се на тај начин што више „демилитаризује Украјина“.

Он истиче такође да је руски председник пре више од годину дана рекао да је са руском СВО почела демонтажа америчке глобалне моћи и да зато у руском интересу и није никакав кратки и брзи рат:

„Да је Украјина капитулирала пре годину и по дана да ли би главне ствари за Русију које се тичу глобалне политике биле реализоване? Наравно да не би. А да ли је Русија са овим што се сад догађа и што се издогађало за тих годину и по дана томе ближе? Наравно да јесте.“

Билбија зато не очекује и никакве преговоре иако, како каже, Руси по том питању с правом тактизирају наводећи да су отворени за разговоре – „тачно као у џудоу, а Путин је џудиста, кад користите залет туђег тела у свом интересу, тако и Путин тактички пристаје на преговоре али онда им каже – па Зеленски је издао украз којим је забранио самом себи да преговара“.

Русија, истиче он, мора да ратује чувајући своје стратешке резерве за могући директни рат са НАТО и њена војна дејства у Украјини то не смеју да окрње.