Према речима Валентине Илић, председнице Самосталног синдиката образовања Србије, ради се о томе што влада не пристаје на оно што је потписала – да ће просечна плата наставника изједначити са републичким просеком, који је пројектован на 105 000 динара. У том случају, потребно је повећање између 20 и 25 одсто. Међутим, влада нуди 12 одсто.
Недопустиво одвајање наставника и стручног особља
Ово повећање важи само за наставнике, док за ненаставно особље влада предлаже повећање од 8 одсто, што је према речима Илићеве недопустиво одвајање.
„Шта је са стручним службама, шта је са библиотекарима, шта је са педагозима, психолозима, социјалним радницима по установама? Да не говорим о административним радницима, теткицама и тако даље. Просто нисмо очекивали да ће нас тако одвојити, нисмо очекивали тај износ, очекивали смо оно што смо потписали, да ћемо доћи до тога“, истиче она.
Уз то, синдикати се већ две године боре за измене кривичног закона – врло је хитно да ове измене уђу у јавну расправу и Скупштину, додаје Илићева. Већ четвртог дана нове школске године, ученик је у Прокупљу физички насрнуо на наставника.
Уједначена цена рада и иста повећања за све
„Трећа ствар би била Уредба о коефицијентима, коју су они прошле године изменили само у једном делу и то не за све у образовању. Ми у систему образовања имамо и предшколце, и основце, и средњошколце, ученичке студентске домове и високо образовање. Ми имамо три различите цене рада“, каже Илићева.
Просечна плата запосленог просветног радника са седмим степеном креће се од 85 000 до 95 000 динара нето, у зависности од година радног стажа и она је иста било да предаје предшколцима или у средњој школи. Од јуна до септембра када школе не раде, за распусте и државне празнике просветари примају просечну плату која се креће од 75 000 до 80 000 динара у зависности од просека. Плата директора школе одавно је премашила 100.000 и креће се до 120.000 динара.
„Хајде да уједначимо и цену рада и да свима дамо иста повећања. Јер свесни смо, не да ћемо имати технолошке вишкове, имаћемо технолошке мањкове. То је оно на шта смо упозоравали још пре пар година“, објашњава она.
Наша саговорница напомиње да се сада први пут дешава да нема довољно учитеља – по друштвеним мрежама, директори траже учитеље. Нема довољно ни наставника природних и друштвених наука.
Порука да влада не жели да испуни оно што је потписано је јако лоша и после данашњег протеста и штрајка упозорења, наредни кораци могу да буду још радикалнији, каже Илићева. Она најављује састанак сва четири синдиката идуће недеље, када ће бити одлучено како ће изгледати наредни кораци, закључује Илићева.
Обустава наставе је, како су саопштили синдикати, знак упозорења Влади да је неопходно да испуни дата обећања. У београдском парку Мањеж, преко пута Министарства просвете одржан је протест под називом „Стоп лажним обећањима“, на којима учествују сва четири синдиката који окупљају раднике у просвети.
„Још је Макијавели у 15. веку написао: ‘Дато обећање било је потреба прошлости, прекршена реч је потреба садашњости’. Вођена овим мотом, наша Влада из дана у дан показује свој однос према просветним радницима Србије, заводећи јавност и гурајући проблем под тепих, надајући се да ће још један, па још један, па још један разговор… довести до разводњавања проблема и заборава, уверавајући просветног радника да је добио и више него што је заслужио“, наводе у саопштењу четири репрезентативна синдиката просветних радника.
Питају и каква се порука шаље младима, чији су наставници унижени.
„Да ли је то порука да ће их тући, да неће имати законску заштиту и да окрену други образ више пута, да ће им плата бити много нижа од просечне, да ће дуго чекати да буду примљени у стални радни однос, да ће им викенди пролазити у писању администрације и да уз све то треба да задрже и ентузијазам“, истиче се у саопштењу.
Погледајте и: