Атлантски савет, аналитички центар из САД, навео је да су два највећа извозника уранијума у Сједињене Државе Канада (27 одсто увоза) и Казахстан (25 одсто увоза). Међутим, Русија је на јаком трећем месту са 12 одсто увоза и она игра кључну улогу у ланцу снабдевања нуклеарним горивом, како путем конверзије, тако и путем обогаћивања уранијума.
Русија годишње испоручује око 20 одсто нуклеарног горива за америчке реакторске флоте у вредности од милијарду долара. Из овог разлога је дозвољено изузеће и у новом америчком закону који предвиђа обуставу увоза уранијума из Русије, а који је дошао као још једна бесмислена мера против Руске Федерације. Иако су Американци одлучили да „казне“ Русе обуставом куповине уранијума од њих, ипак су се брзо предомислили и нагласили да ће постојати „одступања од закона“ уколико америчко Министарство енергетике утврди да им је руски уранијум ипак потребан.
Када је реч о титанијуму, Вашингтон пост наводи да су западне фирме, након избијања сукоба у Украјини, купиле титанијум у вредности од више стотина милиона долара и то од руске компаније повезане са руском одбрамбеном индустријом. Овакве трансакције најбоље илуструју колико је тачно Запад зависан од Русије у погледу одређених производа. У случају овог метала, та зависност изазива и забринутост за безбедност код многих америчких политичких и војних аналитичара, будући да је титанијум од кључног значаја када је реч о производњи како војних, тако и цивилних авиона. У 2020. години, када је Америка престала да производи титанијумски сунђер, иначе неопходан за даљу производњу метала, у Русији се одвијало 15 одсто његове целокупне глобалне производње
Према проценама њујоршке трговинске корпорације С&П Глобал, Русија је други највећи светски произвођач рафинисаног никла прве класе и главни је добављач не само за Европу, већ и за Кину.
Поред ових сировина, ракетни мотори су још једна ставка веома неопходна Американцима, а чији извоз Руси могу потпуно да обуставе. Мало ко ван ваздухопловне индустрије САД зна да Американци деценијама купују ракетне моторе РД-180 и другу погонску технологију од Русије, вредну милијарде долара.
Хоће ли Русија увести санкције Западу?
Економиста и консултант за страна улагања Махмуд Бушатлија каже да је могућност увођења санкција Западу нешто што је он одавно очекивао, будући да су санкције Русији везане за украјински сукоб, заправо, почеле још 2014. године. Оне у почетку јесу представљале велико оптерећење за Русију и тада је на снази била забрана увоза хране и пољопривредних производа, међутим, то је помогло Русији да сама постане велики произвођач пољопривредних култура, као и њихов извозник.
Са једне стране су те санкције помогле Русији да се преоријентише на велика тржишта каква су Кина и Индија, а са друге стране су је подстакле да повећа своју производњу свега и свачега, почев од војне опреме и наоружања па надаље. Русија је у међувремену створила ситуацију у којој је она, по мерењу паритета куповне моћи, прва економија Европе, рекао је Бушатлија за Спутњик.
Опомена
Наш саговорник изјаву председника Путина о могућој обустави изввоза стратешких сировина тумачи као упозорење Западу да је крајње време да престане да потпирује сукобе у Украјини, а нарочито да их проширује преко граница са Руском Федерацијом.
Резултат такве одлуке, објашњава он, представљао би велики проблем за Европу која је до сада већ жестоко платила чињеницу да је сама себи увела санкције тиме што је забранила увоз из Русије, па и пословање сопствених фирми у њој. Покушај „кажњавања“ Русије није успео, јер је она релативно брзо преокренула своју енергетску инфраструктуру према Далеком Истоку, а железничку инфраструктуру појачала и унапредила. Оно шта су Руси престали да продају, односно оно шта је Европа престала од њих да узима, само су преусмерили на нова тржишта.
Руси немају некакве нарочите штете од санкција које је Европа њима увела, бар колико ја видим, а неће их имати ни ако они уведу санкције Европи. Са друге стране, Европа ће, поред великих проблема које већ има у својим економијама, тим потезом само добити још веће проблеме. Они су практично у рецесији. То што ту чињеницу крију или што неће правим речима да је назову никако не значи да нису у рецесији, закључује Бушатлија.
Питање националног интереса
Политиколог Стеван Рапаић сматра да свака држава има право да штити своје националне интересе и да се у том циљу служи свим неопходним спољнотрговинским инструментима, нарочито у ванредним околностима. У ситуацији у којој се Русија налази, изложена многоструким санкцијама од стране Запада, овакве мере, каже Рапаић, нису само ствар економске политике, већ и националне безбедности.
Председник Владимир Путин је очигледно препознао потенцијал који стварање сировинских савеза, у којима се Русија налази, може имати на глобална економска кретања. Али и без улажења у такву врсту савеза, ограничавање извоза из Русије сировина као што су уранијум, титанијум и никл могу проузроковати поремећаје на светском тржишту и значајан раст цене ових производа, рекао је Рапаић за Спутњик.
Овакав раст цена, објашњава он, допринео би привредном расту Русије на сличан начин као што је то проузроковао раст цена нафте и гаса. Уколико се погледа листа највећих светских увозника уранијума и титанијума, евидентно је да су Сједињене Америчке Државе далеко највећи увозник ових производа. Тек иза САД су Немачка, Француска и Велика Британија.
Након западних санкција, Русији је порасла индустријска производња, порасле су плате, док Запад истовремено није успео да смањи своју увозну зависност од сада већ значајно поскупелих руских стратешких сировина. Све ово, каже Рапаић, иде у прилог наставку економске политике коју Русија спроводи, а која тежи јачању домаће индустрије, смањивању увозне зависности и окретању ка економској сарадњи унутар БРИКС-а.
Погледајте и: