У Библији нема ниједног наговештаја да чаша из које је пио Христос има макар неко значење. Мистичан смисао овом обичном предмету дале су средњовековне легенде. Прва комплетна верзија мита о Светом Гралу појавила се у Британији у XV веку. Њу је описао Томас Мелори у свом делу „Le Morte d'Arthur“. У авантурама краља Артура и витезова Округлог стола постојала је девојка која је носила у рукама Свети Грал, такозвани Сангреал. Онима који се посрећи да се из њега напију, биће дато здравље и исцељење.
На једном од пирова Грал нестаје и сви витезови се заклињу да ће кренути у потрагу за њим.
Постојало је такође древно пророчанство, према коме ће један млади витез, по имену Галахад, наћи Свети Грал. Он је сматран потомком Јосифа из Ариматеје. То је библијски херој, који је сахранио Исуса након распећа. На крају, Галахад га налази, али његов успех био је кратког века. Душа му се узноси на небо заједно са Гралом.
Ова прича је поново постала актуелна у време Крсташких похода.
Малори је искусно уплео у своју причу, окупивши заједно неколико елемената из прехришћанске келтске митологије и хришћанске религиозне праксе. Након тога, Свети грал је почео да се повезује са опасним војним походом, где хероји превазилазе мноштво препрека и до циља долази само један. Такође, ово је Христову чашу претворило у неки чудесан предмет, који доноси исцељење.
Свети грал у прехришћанској митологији
Овакве приче постоје у келтским митовима, као и у раној ирској митологији. Епска путовања на којима хероји траже различите свете или магијске артефакте, који су присуствовали у многим прехришћанским културама.
Магијски предмети постојали су у циљу да дарују живот и исцељују ране. У том смислу, легенде о краљу Артуру нису садржале ништа ново.
Грал као хришћанска реликвија
Након што се хришћанство проширило по целој Европи, елементи прехришћанске митологије почели су да се мешају са хришћанским причама. Поред тога, ходочасници су доносили из Јерусалима много ствари које су називали реликвијама. Ове ствари биле су на неки начин повезане са Исусом Христом и људи су им придали одређена мистична својства.
Многе цркве и данас тврде да поседују делић крста Исуса Христа, клинове, који су коришћени при распећу, трње са трновог венца Христа и чак јасле где се Господ родио.
У хришћанској литератури никада није било помињања чаше коју је Месија користио током Тајне вечере. Такође, није било ни сличних података ни у првим легендама о краљу Артуру.
Одакле појам Свети грал?
Прво помињање о тражењу Светог грала среће се у француској песми с краја XII века. Њу је написао Кретјен де Троа и она се звала „Perceval, Le conte du Graal“ („Историја Грала“). Неки млади витез по имену Персевал био је гост на краљевској гозби. Током пира појављује се загонетна дама, која носи у рукама златну чашу, опточену драгим камењем. Ова посуда је у тексту названа Гралом. У почетку никаквих асоцијација са Исусом није било.
Касније, овај куп се појављује у песми Роберта де Борона коју је написао почетком XIII века. Борон повезује Грал са Јосифом из Аритеје. Овај Христов ученик га је сахранио након распећа. Он се помиње у сва четири Јеванђеља. Прича је свуда иста: Јосиф тражи да се Месијино тело узме и сахрани у гробници коју је купио. Из текста је очигледно да је Јосиф био веома богат и утицајан човек, који је, највероватније, био члан Синедриона. Према легенди која се појавила у време Средњег века, Јосиф је сачувао чашу из које је пио Исус, а такође је у њу сакупио његову крв. Он је Грал однео у Британију како би га тамо сакрио.
Када је Малори у XV веку састављао своју верзију легенде о краљу Артуру сакупио је све те раније елементе заједно. Тако је настала прича о Светом гралу.
Свети Грал данас
У православним црквама као што су католичка и православна, постоји обичај поштовања реликвија. То је важан део побожности. Постоје чак и цркве које тврде да се управо у њима чува Свети грал. Такође, постоје они који легендарну чашу сматрају само уметничким и књижевним објектом.
Утицај легенде о Светом гралу и данас је прилично приметан. Она је оставила неизбрисив траг и у књижевности и на филму. На пример, филмови као што су „Индијана Џонс и последњи крсташки рат“ и „Да Винчијев код“ говоре о потрази за драгоценом чашом. Сви су се толико посветили тражњу предмета коме сам Христ није придавао никакав значај да су заборавили оно најважније. Такође, овај појам стекао је статус веома добре метафоре за означавање нечег жељеног, али практично недостижног.
Погледајте и: