https://sputnikportal.rs/20231126/rusi-su-bili-prvi-glavna-zagonetka-nojeve-barke-1164001482.html
Руси су били први: Главна загонетка Нојеве барке
Руси су били први: Главна загонетка Нојеве барке
Sputnik Србија
Научници су се приближили одговору на питање о томе где се налази Нојева барка. Након десетина верзија и вишевековног трагања, чврсти докази су, како се чини... 26.11.2023, Sputnik Србија
2023-11-26T11:20+0100
2023-11-26T11:20+0100
2023-11-26T11:20+0100
наука и технологија
историја
библија
нојева барка
арарат
археологија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111815/24/1118152414_0:0:3108:1748_1920x0_80_0_0_ca1a8b9d711ab0e18c0c50677d582151.jpg
Још једна сензацијаОколина села Телчекер и Узенгили у провинцији Агри (источна Турска) непрестано привлачи истраживаче из разних земаља. Овде, у подножју Арарата, већ годинама траже трагове Нојеве барке.У децембру 2021. године посла се латио тим археолога с Истанбулског техничког универзитета и Универзитета у Агри. Приликом избора локације ослањали су се на откриће картографа Илхана Дурупинара из 1959. године, који је на врху планине открио траг у облику великог брода.Пред почетак ископавања стручњаци су уз помоћ георадара спровели 3Dскенирање терена. Опрема је заиста под земљом забележила „вештачку конструкцију у облику брода“.Истина, многи су сензацију примили прилично хладно, што је разумљиво, јер је свету током протеклих деценија много пута саопштено да је „откривен Нојев ковчег“. Притом, открића нису била само на Арарату.На пример, пре шест година сарадници из Библијског друштва у Ирану су изјавили да треба истраживати другу планину, позивајући се на то да у Светом писму није указано на тачно место на које је Ноје допловио. Наводи се само да се зауставио „на планинама араратским“.Ирански археолози су претпоставили да су „Араратске планине“ из Књиге постања држава Урарту која је постојала од 13. до 6. века пре наше ере на територији савремене Јерменије, источне Турске и северозападног Ирана. Једина планина на том подручју која одговара опису јесте Тахте Солејман. На врху тог угашеног вулкана пронађени су остаци окамењеног дрвета који су се по размерама поклапали с описом библијске лађе.„Уосталом, има много пропуста. На пример, у Библији се наводи да је брод био изграђен од 'дрвета гофер'. До дана данашњег не знамо какво је то дрво“.Араратска аномалијаУ иранској теорији има и других грешака, још грубљих. Као прво, Тахте Солејман се налази на територији која никада није била у саставу древне државе Урарту. Као друго, у библијској причи о потопу постоји нешто важније: Ноје се зауставио на оном месту које се прво указало изнад воде.Таквом критеријуму у том региону одговара само Арарат. И заиста, већина трагача за Нојевом барком недвосмислено је ту планину означило као њену локацију. О томе је у 1. веку писао јудејски историчар Јосиф Флавије, а у 15. веку и познати светски путник и истраживач Марко Поло.Почетком 20. века настала је права грозница, јер су сви желели први да пронађу библијско чудо.У америчком часопису „New Eden“ четрдесетих година је изашао чланак о томе како је поручник руске армије Владимир Росковитски извео извиђачки лет око планине, којом је током Првог светског рата пролазила линија фронта. Он је, наводно, пронашао џиновски предмет који је подсећао на брод.„Приликом ближег разгледања он се чинио дугачким... лако се могао упоредити с борбеним бродом. Био је привезан за обалу језера и до половине је био под водом. Једна његова страна је била размонтирана, а на другој страни се налазила велика капија поршине око шест квадратних метара, са само једним ужетом“, писао је Росковитски.Касније се испоставило да је невероватна прича руског пилота само обична измишљотина.Средином педесетих година исти опис је изнео и француски алпиниста Фернан Навара. И чак је као доказ показао остатке даске која је, према његовим речима, одломљена од костура брода. Ипак, касније радио-карбонско истраживање је показало да комади дрвета потичу из периода од 3. до 7. века.На пролеће 1960. године, током америчких војних вежби, откривена је „аномалија“ – објекат непознате природе који се налазио на југозападној падини Арарата. Био је дугачак 160 до 180 метара, широк 25 до 30 метара. Размере су биле блиске онима које су наведене у Библији. Ипак, није било никаквих доказа о постојању „аномалије“ и нису показани никакви снимци.Наде имаВрло је могуће да ће садашња ископавања у близини Телчекера и Узенгилија такође запасти у ћорсокак, али извештаји који су стигли до сада говоре супротно. Истраживачи су проучили примерке планинских раса и земљишта у тој области, где је 1959. картограф Дурупинар нашао наводне остатке ковчега. Према прелиминарним подацима, они су састављени од обрађене глине и морских организама.Оптимизму доприноси и датум. „На основу првобитних резултата изведених радова, сматрамо да је људска делатност у овом региону била присутна од времена енеолита између 5500. и 3000. године пре нове ере“, рекао је руководилац експедиције, проректор Универзитета у Агри Фарук Кај.То се временски поклапа с датумом потопа који признаје већина научника. Још 1996. године геолози с Колумбијског универзитета у САД су пронашли на северу Турске бројне објекте старе од пет до седам и по хиљада година. Анализиравши климатски „летопис“ Земље открили су да је отприлике у том периоду (средњем неолиту) Црно море катастрофално брзо потопило више од 60.000 квадратних миља.Анализа тла у области Телчекера и Узенгилија могла би бити један од доказа да се Нојева барка заиста зауставила на Арарату, када се вода повукла. Према речима Фарука Каја, за сада се не могу извлачити никакви недвосмислени закључци. За то су неопходна обимнија и прецизнија истраживања, којима ће се тим научника бавити следеће године. Вероватно ће се тада приближити макар за корак одгонетању једне од библијских тајни.
арарат
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
историја, библија, нојева барка, арарат, археологија
историја, библија, нојева барка, арарат, археологија
Руси су били први: Главна загонетка Нојеве барке
Научници су се приближили одговору на питање о томе где се налази Нојева барка. Након десетина верзија и вишевековног трагања, чврсти докази су, како се чини, пронађени током последњег археолошког открића.
Околина села Телчекер и Узенгили у провинцији Агри (источна Турска) непрестано привлачи истраживаче из разних земаља. Овде, у подножју Арарата, већ годинама траже трагове Нојеве барке.
У децембру 2021. године посла се латио тим археолога с Истанбулског техничког универзитета и Универзитета у Агри. Приликом избора локације ослањали су се на откриће картографа Илхана Дурупинара из 1959. године, који је на врху планине открио траг у облику великог брода.
Пред почетак ископавања стручњаци су уз помоћ георадара спровели 3Dскенирање терена. Опрема је заиста под земљом забележила „вештачку конструкцију у облику брода“.
„Паралелне линије и угаоне структуре на дубини од 2,5 до шест метара – то не очекујете да видите на природној геолошкој формацији“, писало је у извештају експедиције за 2021. годину.
Истина, многи су сензацију примили прилично хладно, што је разумљиво, јер је свету током протеклих деценија много пута саопштено да је „откривен Нојев ковчег“. Притом, открића нису била само на Арарату.
На пример, пре шест година сарадници из Библијског друштва у Ирану су изјавили да треба истраживати другу планину, позивајући се на то да у Светом писму није указано на тачно место на које је Ноје допловио. Наводи се само да се зауставио „на планинама араратским“.
Ирански археолози су претпоставили да су „Араратске планине“ из Књиге постања држава Урарту која је постојала од 13. до 6. века пре наше ере на територији савремене Јерменије, источне Турске и северозападног Ирана. Једина планина на том подручју која одговара опису јесте Тахте Солејман. На врху тог угашеног вулкана пронађени су остаци окамењеног дрвета који су се по размерама поклапали с описом библијске лађе.
„Уосталом, има много пропуста. На пример, у Библији се наводи да је брод био изграђен од 'дрвета гофер'. До дана данашњег не знамо какво је то дрво“.
У иранској теорији има и других грешака, још грубљих. Као прво, Тахте Солејман се налази на територији која никада није била у саставу древне државе Урарту. Као друго, у библијској причи о потопу постоји нешто важније: Ноје се зауставио на оном месту које се прво указало изнад воде.
Таквом критеријуму у том региону одговара само Арарат. И заиста, већина трагача за Нојевом барком недвосмислено је ту планину означило као њену локацију. О томе је у 1. веку писао јудејски историчар Јосиф Флавије, а у 15. веку и познати светски путник и истраживач Марко Поло.
Почетком 20. века настала је права грозница, јер су сви желели први да пронађу библијско чудо.
У америчком часопису „New Eden“ четрдесетих година је изашао чланак о томе како је поручник руске армије Владимир Росковитски извео извиђачки лет око планине, којом је током Првог светског рата пролазила линија фронта. Он је, наводно, пронашао џиновски предмет који је подсећао на брод.
„Приликом ближег разгледања он се чинио дугачким... лако се могао упоредити с борбеним бродом. Био је привезан за обалу језера и до половине је био под водом. Једна његова страна је била размонтирана, а на другој страни се налазила велика капија поршине око шест квадратних метара, са само једним ужетом“, писао је Росковитски.
Касније се испоставило да је невероватна прича руског пилота само обична измишљотина.
Средином педесетих година исти опис је изнео и француски алпиниста Фернан Навара. И чак је као доказ показао остатке даске која је, према његовим речима, одломљена од костура брода. Ипак, касније радио-карбонско истраживање је показало да комади дрвета потичу из периода од 3. до 7. века.
На пролеће 1960. године, током америчких војних вежби, откривена је „аномалија“ – објекат непознате природе који се налазио на југозападној падини Арарата. Био је дугачак 160 до 180 метара, широк 25 до 30 метара. Размере су биле блиске онима које су наведене у Библији. Ипак, није било никаквих доказа о постојању „аномалије“ и нису показани никакви снимци.
Врло је могуће да ће садашња ископавања у близини Телчекера и Узенгилија такође запасти у ћорсокак, али извештаји који су стигли до сада говоре супротно. Истраживачи су проучили примерке планинских раса и земљишта у тој области, где је 1959. картограф Дурупинар нашао наводне остатке ковчега. Према прелиминарним подацима, они су састављени од обрађене глине и морских организама.
Оптимизму доприноси и датум. „На основу првобитних резултата изведених радова, сматрамо да је људска делатност у овом региону била присутна од времена енеолита између 5500. и 3000. године пре нове ере“, рекао је руководилац експедиције, проректор Универзитета у Агри Фарук Кај.
То се временски поклапа с датумом потопа који признаје већина научника. Још 1996. године геолози с Колумбијског универзитета у САД су пронашли на северу Турске бројне објекте старе од пет до седам и по хиљада година. Анализиравши климатски „летопис“ Земље открили су да је отприлике у том периоду (средњем неолиту) Црно море катастрофално брзо потопило више од 60.000 квадратних миља.
Анализа тла у области Телчекера и Узенгилија могла би бити један од доказа да се Нојева барка заиста зауставила на Арарату, када се вода повукла. Према речима Фарука Каја, за сада се не могу извлачити никакви недвосмислени закључци. За то су неопходна обимнија и прецизнија истраживања, којима ће се тим научника бавити следеће године. Вероватно ће се тада приближити макар за корак одгонетању једне од библијских тајни.
