„Квад“ је један од праваца антикинеске активности Сједињених Држава у Азији, док је НАТО задужен за обуздавање Русије, појаснио је он.
У Сједињеним Држава је завршен самит „Квада“, последњи у овом саставу, пошто председник Сједињених Држава Џо Бајден и јапански премијер Фумио Кишида одлазе са својих функција. Међутим, Бела кућа је јасно ставила до знања да ће Квад наставити своје активности и да ће бити ојачан без обзира на исход америчких председничких избора, заказаних за 5. новембар.
Након самита објављено је заједничко саопштење „четворке“, коју још чине премијери Индије и Аустралије, Нарендра Моди и Ентони Албанезе. Документ не садржи критике на рачун одређене државе, изузев Северне Кореје, али се западна стручна заједница слаже да се у тим тезама крије антикинеска тематика. Си-ен-ен наводи да је током састанка лидера „Квада“, који је био затворен за јавност“ Бајден више пута поменуо Кину као највећу безбедносну претњу.
У заједничкој изјави је још једном изражена „озбиљна забринутост“ због милитаризације Азијско-пацифичког региона, а поменута је и подршка Украјини.
Лидери САД, Индије, Јапана и Аустралије позвали су на мир у Украјини, без иједног помињања Русије.
„На претходном самиту 2023. године, самит ‘Квадa’ се показао ако не неуспешним, онда веома празним. Усвојена је кратка декларација и, у принципу, стекао се утисак да је ‘Квад’ у кризи, бар на нивоу лидера држава. Стога је први резултат овогодишњег самита у Делавaру да је ‘Квад’ оживео или се барем вратио на свеобухватну агенду. Ово је вероватно прва новост“, каже Ткаченко.
Друга новост је да Индија, ипак, успева да заузме посебну позицију у „Кваду“, упркос томе што САД активно врше притисак на Њу Делхи да се придружи напорима за обуздавање Кине.
„Индија генерално успева да држи дистанцу од таквих предлога. Документ који је усвојен као резултат самита, веома је интересантан, јер се у принципу може разматрати као покушај стварања форума за Азијско-пацифички регион са проблематиком сличној БРИКС-у. Односно, челници ‘Квада’ су разговарали о свему – о екологији, безбедности, транспортној логистици, храни, медицини и тако даље. Зато мислим да ће у целом свету, а посебно у Русији, веома пажљиво пратити у којој мери ће предлози или одлуке о којима су се лидери договорили бити спроведени или реализовани у пракси. Али генерално, кључна достигнућа су да је ‘Квад’ оживео. Индија га и даље посматра као безбедносни дијалог, а не као међународну организацију. И треће, ‘Квад’ је покушао да формира широку агенду, сличну великим међународним форумима. Већ сам поменуо БРИКС, али може се навести и Азијско-пацифичка економска сарадњу, а можда и Г20“, појаснио је Ткаченко.
САД покушавају да увуку Индију у дубљи сукоб против Кине
Челници „Квада“ позвали су на потребу успостављања дугорочног мира у Украјини и у контексту украјинског сукоба, шефови држава су констатовали да он негативно утиче на прехрамбену и енергетску безбедност у свету, посебно на земље у развоју.
Говорећи о подршци земаља „Квада“ Украјини, Ткаченко наводи да документ са самита не указује на конкретне кораке, па у том смислу може само да се нагађа шта су конкретно имали у виду.
„Ако се подржава Украјина онда је то очигледно против Русије, а Индија на то, за сада, неће поћи. Мислим да је за Сједињене Државе било важно да обезбеде да Украјина буде поменута у овом документу и да тако да неки начин приближи Индију позицији САД у обуздавању Русије. Али чини ми се да је то све. ‘Квад’ није формат у којим ће Запад обуздавати Русију или пружати помоћ Украјини. Постоје друге структуре за ово, а главна је, наравно, НАТО, који се активно креће ка Блиском истоку и Азијско-пацифичком региону. На Блиском истоку НАТО отвара канцеларија у Аману, на Далеком истоку је Јапан, а Јужна Кореја се активно зближава. Мислим да ће то бити формати у којима ће се разговарати о обуздавању Русије и заиста се надам да Индија неће учествовати у овоме“, истиче Ткаченко.
Лидери „Квада“ су изразили озбиљну забринутост због ситуације у Источном кинеском и Јужном кинеском мору, наводи се у изјави.
„Када су 2007. године постављени темељи ‘Квада’ више се говорило о хуманитарном виду сарадње, али почев од 2021., када је одржан први самит ‘Квада’, постало је очигледно да је антикинески. У оквиру ‘Квада’ су Сједињене Државе неколико пута предлагале Индији да прошири војну сарадњу, да организује размену официра, обуку, војне вежбе и тако даље. Индија се, генерално, уздржава од тако тесне сарадње. Наравно, Индија, као и остале три ‘Квад’ државе, заинтересована је да се заустави или обузда кинески војни развој, посебно у Јужном кинеском мору. Иако се Кина не помиње у документу, очигледно је да ће од следеће године и размена информација о кретању бродова и мониторинг мисије ‘Квадa’ које се већ налазе на тим водама бити усмерене на праћење кинеских акција у Јужном кинеском мору“, појаснио је експерт.
Односи Русије и Кине све јачи
На питање да ли таква ситуација приморава Пекинг на узвратне акције и на дубљу сарадњу са Москвом, Ткаченко каже:
„Генерално, агенда руско-кинеске сарадње је већ одређена, a једна декларација ‘Квад’декларација, сама по себи то, неће ништа променити. У принципу, наша сарадња је формирана у сфери безбедности, а укључује обуздавање Сједињених Држава од ширења војне инфраструктуре у Азијско-пацифичком региону. Дакле, ако ‘Квад’ крене путем стварања некакве војне алијансе, то ће вероватно изазвати узвратне акције или кораке Русије. За сада Русија такве претње не разматра. Односно, сматрамо да билатерална сарадња Сједињених Држава и Филипина, споразум са Јапаном и Јужном Корејом представља већу претњу од формата ‘Квад’.
У заједничкој изјави лидера „Квада“ такође се позива на реформу Савета безбедности Уједињених нација како би се укључиле нове сталне чланице. Како се истиче, проширење сталних места у реформисаном Савету безбедности требало би да обухвати и представљање нових земаља из Африке, Азије, Латинске Америке и Кариба.
Што се тиче Северне Кореје изјава „четворке“ садржи директну осуду лансирања балистичких пројектила од стране Пјонгјанга и изражава забринутост због „сталних напора Кореје да створи нуклеарно оружје кршећи резолуције Савета безбедности УН“.
У економском делу преговора, учесници су договорили развој транспорта у региону, а следеће године ће у Индији бити одржана конференција у циљу логистичке сарадње између четири државе.
Формат „Квад“ покренуо је 2007. године јапански премијер Шинзо Абе као неформални консултативни механизам четири земље које деле вредности слободног и отвореног Индо-пацифичког региона. При томе, ако су Јапан и Аустралија савезници Сједињених Америчких Држава, Индија, која није повезана са Вашингтоном савезничким односима, укључена је у „четворку“ углавном због све веће улоге у Индо-пацифичком региону и конфронтације са Кином.
С друге стране, Њу Делхи је, упркос Западу, одржао чврсте везе са Русијом и ојачао стратешко партнерство са Москвом. Индија и Моди су од почетка сукоба у Украјини позивали на дијалог и дипломарско решење.