Уместо реалистичног мировног плана, украјински председник Владимир Зеленски намерава да свом америчком колеги Џозефу Бајдену представи такозвани „план победе“. Британски „Тајм“ сматра план Зеленског планом његовог опстанка на власти, а са Запада већ стижу упозорења да би његово прихватање могло довести до трећег светског рата.
Зеленски нема капацитет за мировни план
Митић додаје да је очигледно да би неки на Западу волели да Украјина настави да ратује, али да ратује онако и онолико да то не угрожава интересе тих западних држава.
„И то је једна игра у којој постоји пуно дуплих стандарда, пуно хипокризије и пуно оних који би жртвовали Украјинце и украјинске интересе зарад слабљења Русије. Тако да мислим да Зеленски не може, нити има капацитета, нити има слободу, нити сад има легитимитет, да не причамо о легалитету, да предложи тако нешто. До самог мировног решења мораће да се дође кроз наставак сукоба, нажалост, али и кроз одбијање, пре свега америчке администрације, републиканске или демократске, да једноставно игра по нотама јастребова из својих редова и неких других држава.“
А пре свега, следећа америчка администрација не би требало да се повинује неким нереалним очекивањима јастребова из Кијева, нагласио је Митић.
„План победе“ без упоришта у реалности
Јасно је да је план Зеленског нема превише упоришта у реалности и да је реч о новој верзији предлога ког је пре две године предложио на маргинма самита Г20 у Индонезији а пре неколико месеци на самиту у Швајцарској, сматра Митић.
Иницијатива Зеленског која садржи у наслову име победе у неку руку је базирана на мотивисању западних партнера не само да наставе, већ и да ојачају војну подршку Украјини у наредним месецима, додаје Митић.
„Он је желео да искористи ову актуелну ситуацију, односно неколико фактора. Прво, саму седницу Генералне скупштине Уједињених нација где ће се обратити светској јавности и где ће најавити тај план који би требало да изложи председнику Бајдену, али и Камали Харис и Доналду Трампу. Дакле, да окрене пажњу светских рефлектора на ту његову иницијативу и наравно да искористи оно што он сматра да јесте био успех, а многи мисле да је био неуспешан гамбит, а то је упад у Курску област, да би показао да Украјина има потенцијал да нанесе штету и пораз Руској Федерацији. А то је нешто у шта јако мало људи заиста верује и на Западу.“
Зеленски жури због стања на терену
Зеленски би требало да послуша гласове људи који представљају мејнстрим Запада, попут чешког председника Петра Павела, који каже да би Украјина морала да спусти своје амбиције, сматра Митић.
А Павел је проценио да је актуелна ситуација таква да Украјина мора да схвати да је то што она сматра победом практично нереално и да би морала да иде ка другачијем компромису, додаје Митић.
„Наравно, окоснице плана Зеленског су - хајде да још више унаказимо економски, војно,инфраструктурно Руску Федерацију и то је нешто што свакако изазива позитивне реакције код многих на Западу, поготово ратоборнијих. Међутим, с друге стране знамо сви да се до сада ти ефекти нису показали онаквим како су их замишљали у Кијеву, и неким од кључних градова западних држава и да је Русија ипак успела у великој мери не само да се одупре, већ и да настави са својим офанзивним акцијама, пре свега у Донбасу. Ситуација на терену, пре свега у Донбасу је изузетно неповољна за украјинску војску и јасно је да се и са те стране жури Зеленском.“
Страх од Трампове победе
У контексту „плана победе“ веома су важни наступајући амерички председнички избори и довољно је погледати интервју ког је Зеленски дао „Њујоркеру“ да бисмо се уверили у каквом је страху и нервози по питању евентуалне победе Доналда Трампа, додаје Митић.
У том интервјуу Зеленски је био посебно критичан према Џеј Ди Венсу као кандидату за потпредседника САД јер је изнео неколико идеја које су у супротности са захтевима Кијева, подсећа Митић.
„Тако да се види да постоји та нека нервоза и журба како да искористе наредних неколико месеци да покушају или Бајдену, или евентуално Харисовој надајући се у њену победу, да наметну нови темпо слања наоружања. Пре свега дозволе за гађање ракетама далеког домета руске инфраструктуре, аеродрома, рафинерија али и наравно, покушај да се обезбеди и ПВО над украјинском територијом, да се ојачају санкције према Руској Федерацији и да се, евентуално чак и нађе неки покушај да се Украјина брже интегрише у НАТО.“
А све су то сада осетљива питања за америчку администрацију, која без обзира колико прижељкивала слабљење Руске Федерације, има реалистичан поглед шта је заиста изводљиво, а све сна је такође да не постоји ни консензус унутар НАТО око украјинских захтева, закључио је Митић.
Погледајте и: