Његова екселенција одржао је предавање „Руско-српски билатерални односи у актуелним геополитичким околностима“ у Институту за међународну политику и привреду, а поред руско-српских односа, говорио је и о најважнијим геополитичким темама данашњице.
Полазна тачка његовог обраћања била је та да сви сведочимо јачању нових центара моћи, утицаја Азије и глобалног југа. Ови центри моћи су, како је рекао, већ створени, као и нове институције, а сада само јачају на праведним и равноправним основама.
БРИКС постаје најугледнији на свету
Институције попут БРИКС-а раде на стварању мултиполарности и у том логичном следу развоја не би било проблема да га Запад не отежава и не застрашује друге земље у циљу очувања свог утицаја. Међутим, додао је амбасадор, кочење тог процеса је немогуће, јер се досадашњи вишедеценијски западноцентрични поредак неминовно мења. Из тог разлога, додаје он, Вашингтон организације попут БРИКС-а сматра ударима на његову доминацију, а као главне ударнике види Русију, Кину, Иран…
БРИКС убрзано постаје најугледнија и најперспективнија светска институција, а бави се низом различитих пројеката, од спорта и омладинског садржаја, до војних, финансијских, трговинских и дипломатских активности. Уз то, БРИКС ствара потпуно нову слику света и полако постаје светски лидер у технологији. Већ сад су сустигли, а кроз неколико година ће престићи Америку и Запад по питању технолошког напретка и производње, рекао је амбасадор.
Руски амбасадор Александар Боцан Харченко у Институту за међународну политику и привреду
© Sputnik / Милица Тркља / Руски амбасадор Александар Боцан Харченко
Борба Истока и Запада
Амбасадор Боцан-Харченко је посебно нагласио значај правилног разумевања сукобљених страна у украјинском рату. Врло је битно схватити, рекао је он, да непријатељство Запада према Русији није почело са војном интервенцијом у Украјини. Вечита тежњу Америке за уништењем Русије сада је само изашла на видело и о њој се наглас говори, а чим је Русија почела економски да јача, кренуло је да се ради у правцу њеног уништења.
У току је, рекао је амбасадор, најоштрија борба против Русије и до сада је већ свима постало јасно да је рат у Украјини заправо рат између НАТО и Русије, који се само води о трошку украјинског народа. Русија је, каже он, нажалост морала војно да одговори, али се ипак и даље труди да остане суздржана, колико год је то могуће под датим околностима.
Ко зна историју Сједињених Америчких Држава, зна да је то њихов традиционални приступ, јер они ратове не воде на својој територији, већ их извозе.
Ситуација је, казао је амбасадор, заоштрена до крајњих мера и на ивици катастрофе, а Запад „нема појма“ о томе и несвестан је својих (не)дела.
Амбасадор је рекао да гаји наду да неће доћи ни до какве ескалације, али да ће свакако бити одговора уколико неко покуша да угрози руски суверенитет и територијални интегритет. Напад само једне земље на Русију, рекао је он, неће бити праћен одговором само тој земљи, већ свима умешаним.
Можда Запад уопште не разуме значај нуклеарне опасности и ако је то случај, постоје уџбеници за децу предшколског узраста који врло јасно и сликовито објашњавају све опасности од нуклеарне катастрофе, изјавио је Боцан-Харченко.
Шта би било без рата у Украјини?
На питање учесника предавања шта би се десило да није покренута специјална војна операција у Украјини, амбасадор је одговорио да то Србија из сопственог искуства најбоље зна и разуме. Масовно бомбардовање Донбаса почело је пре специјалне војне операције, објаснио је он, а Украјина је била добро оснажена за ширу војну акцију.
Дуго се говорио како у Донбасу нема места ни за Русе ни за руски језик. Срби, на примеру Олује, најбоље схватају шта то значи и како изгледа етничко чишћење. Након тога би уследило ширење НАТО ка Русији, а њихове претензије на Крим, Одесу и Црно море су одавно обелодањене. Упркос многобројним руским напорима да до директног сукоба не дође, он је био неминован.
Предавање руског амбасадора Александра Боцан Харченка у Институту за међународну политику и привреду
© Sputnik / Милица Тркља / Предавање руског амбасадора Александра Боцан Харченка у Институту за међународну политику и привреду
Поредећи две ситуације, амбасадор је рекао да у српском и руском случају постоје огромне разлике. Док Косово и албански народ нису имали разлога за отцепљење, то у случају Донбаса није било тако.
Албанцима ни на који начин није био угрожен опстанак на Косову и Метохији, нити су им било која права била ускраћивана. Београд им је давао и давао, док је Русима у Донбасу било забрањено чак и да говоре својим матерњим језиком. За разлику од Америке која селективно бира ко има право на суверенитет, а ко не, Русија је у томе доследна, закључио је амбасадор Руске Федерације.
Међу гостима предавања, поред научника и стручњака са Института за међународну политику и привреду, били су присутни амбасадори Палестине, Кубе и Ирана.
Погледајте и: