Венци су положени у селу Егзоплатанос, на споменик српским војницима и на споменик Шумадијској дивизији у оквиру месног гробља „Свети Лазар" у општини Алмопиа.
На врху планине Ниџе, на самој граници Грчке и сада Северне Македоније, а некада, Србије 1916. године пре 108 година водила се битка уписана златним словима у српској историји.
После 18 дана тешке и неизвесне борбе на Кајмакчалану, српска војска је успела да пробије „Капију слободе“ и да победоносно крене пут домовине.
Колико су српски војници силовито ушли у битку за Кајмакчалан можда најбоље сведочи депеша коју је Савезничкој команди послао француски генерал Франш Депере, у којој је написао: „Срби иду као олуја, нико не може да их прати“.
Овом победом српска војска је успела да заустави бугарску офанзиву вођену против положаја француског генерала Мориса Сараја.
„Срби иду као олуја, нико не може да их прати“.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Заузимањем Кајмакчалана олакшано је српској 1. армији и француским снагама да продуже операције у којима ће касније бити ослобођен Битољ. У новембру је освојен појас око Битоља, укључујући и сам Битољ 19. новембра, тако да је повраћен и ослобођен први комад отаџбине.
Заузимање утврђеног врха Кајмакчалана, надморске висине 2.525 метара, који су Срби звали „Капија слободе“, плаћено је великим жртвама.
Више од 4.600 погинулих, рањених и несталих војника била је цена коју је српска војска платила за освајање „Капије слободе“.
Погледајте и: