Руски медији оцењују да је циљ НАТО-а праћење активности руске Северне флоте и обалске инфраструктуре, као и ваздушно осматрање Северног морског пута.
Запад на тај начин жели да створи нову тачку напетости за Русију и да оспори доминантну позицију Москве у том региону, богатом природним ресурсима.
„НАТО већ дуго прати Русију на Арктику. Постоји норвешки шпијунски брод „Морјата“, који све време стоји на граници руских територијалних вода у Баренцовом мору. Током целе године, у било које доба дана, он стоји и прати шта се дешава у рејонима за борбену обуку Северне флоте, какви бродови излазе, какве подморнице плове, који авиони лете и слично. Стварање још једног таквог објекта је, наравно, непријатно за нас, али ми ту не можемо ништа да урадимо, нити ће они моће да створе одређене тензије, јер ћемо ми тај објекат имати на уму и, ако је потребно, на њега ћемо деловати на различите начине, укључујући и системима за електронско ратовање“, каже Литовкин.
НАТО већ има заједничке центре за ваздушне операције у Немачкој и Шпанији. Још није одлучено где ће се нови центар налазити, али се претпоставља да ће бити смештен у Финској, новој чланици НАТО-а, која је са Сједињеним Државама закључила Споразум о сарадњи у области одбране, а који подразумева да ће та земља дати на коришћење својих 15 војних база, аеродрома и лука Америци.
Москва бележи пораст војних активности Финске након њеног уласка у НАТО, што ствара претње Русији.
Уосталом, североисточна Финска је, на пример, удаљена само 165 километара од стратешки важног Мурманска, једне од највећих руских лука и највећег града у свету који се налази унутар арктичког поларног круга.
„Знамо да ће се у Финској појавити разне стране базе, али ми ћемо јачати нашу Карелијску превлаку, границу са Финском, где практично нисмо имали трупе. Сада ће се војска појавити, јер те базе представљају озбиљну претњу нашој Северној флоти, нашим стратешким нуклеарним подморницама и вишенаменским нуклеарним подморницама и бродовима са нуклеарним реакторима на Кољском полуострву. Због тога ћемо, без сумње, држати на нишану те базе, ствараћемо системе противваздушне и противракетне обране на том подручју и распоредићемо војне контингенте“, каже Литовкин.
Експерт подсећа да је у совјетско време у Петрозаводску, главном граду Карелије, руске области која се граничи са Финском, постојао штаб армије, али је у међувремену број војника смањен.
„Имамо 1.300 километара граница са Финском које нису опремљене. Сада ћемо морати да поново створимо војне јединице, да одбранимо ову границу и да је опремимо, ојачамо. Такође, и тај НАТО центар за контролу ваздушног простора мораћемо да узмемо у обзир у нашој стратегији одбране“, истиче експерт.
Одмеравање снага – ко је јачи на Арктику
Иницијативу о стварању центра за ваздушне операције већ је одобрио шеф европске команде САД и врховни командант савезничких снага НАТО-а у Европи, генерал Кристофер Каволи. Предлог још треба да се представи руководству Алијансе, али су мале шансе да ће неко бити против тога.
Командант америчког Ратног ваздухопловства у Европи и Африци, генерал Џејмс Хекер напоменуо да је изградња новог војног објекта постала могућа након што су Финска и Шведска приступиле Северноатлантској алијанси и навео је да америчко Ратно ваздухопловство већ експериментише са дроновима МК-9 „рипер“ и „глобал хоук“ изван поларног круга како би се боље информисали о ситуацији.
Чињеница да се ова држава претвара у НАТО испоставу на границама Русије је сасвим очигледна, а да западна Алијанса упорно милитаризује арктички регион, јер жели да се докопа његових богатстава.
Међутим, Западу је тешко да коначно стави шапу на Арктик без моћне флоте ледоломаца. Тешко да могу брзо да обнове флоту, а два америчка брода, реалтивно исправна али стара нису довољна, али ништа боља ситуација није ни у другим земљама које полажу право на Арктик - Канади, Исланду, Норвешкој, Шведској, Финској и Данској.
Односно, у северним водама Сједињене Државе неће моћи у потпуности да се ослоне на своје савезнике, а проблема имају и на копну. Америчкој војсци недостају возила за транспорт робе и војске у тешким поларним условима.
Дакле, недостатак ледоломаца и арктичке технике смањује вероватноћу операција на мору и копну, али НАТО-у наизглед ништа не стоји на путу у ваздушном простору.
Ипак, Москва има чиме да одговори.
„Имамо системе противваздушне одбране против НАТО авиона и то веома моћне, какве НАТО нема, укључујући С-300 и С-400. Дакле, НАТО се не може осећати безбедно на Арктику“, истиче Литовкин.
Системи противваздушне одбране различитих домета, прилагођени за високе географске ширине, у употреби су већ неколико година. Противваздушне ракете С-400 дугог домета су распоређене на Арктику под окриљем нових ПВО система „панцир“ и „тор“, а руске базе су заштићене од напада са мора обалским ракетним системима.
Хоће ли избити велики рат због Арктика
Међу експертима има и мишљења да би трећи светски рат могао да почне „тамо где нико неочекује“ – на Арктику, али Литовкин сматра да су такве прогнозе преувеличане.
Он подсећа да је Владимир Путин у среду на седници Савета безбедности о нуклеарном обуздавању предложио да се у руској нуклеарној доктрини додатно појасне услови примене нуклеарног оружја, што је сигнал упозорења западним државама о последицама у случају њиховог напада на Русију и њене савезнике различитим оружјем, при чему не само нуклеарним.
Све ово је повезано са новоом конфротације и претњама које НАТО ствара на руским границама.
Управо то открива где би могао да избије трећи светски рат, оцењује Литовкин.
„Може почети у Европи и Сједињеним Државама. Видећемо, али најважније је спречити трећи светски рат, али тешко да ће трећи светски рат избити због Арктика, а да да бисте развијали Арктик, потребно је да имате ледоломце и специјалну опрему, коју Запад нема“, закључио је Литовкин.
Москва упозорава да Вашингтон и његови савезници погоршавају ситуацију дуж периметра руских граница, непрестано тестирајући њене одбрамбене способности. Како истиче, Вашингтон тежи милитаризацији Арктика и настоји да спречи руске економске активности у северним географским ширинама.