За руски народ ово је велики национални празник, а пре само две године, на данашњи дан, у Георгијевској сали Великог кремаљског дворца, Владимир Путин је потписао указ о прикључивању нових региона у састав земље. У састав Русије вратила су се четири јужна региона: Доњецка и Луганска Народна Република, као и Херсонска и Запорошка област, које су и историјски, још од царских времена, припадали Русији. Кући су се вратили и милиони људи, који су девет година трпели прогоне, репресије и готово свакодневна гранатирања од стране кијевског нацистичког режима.
Експерти оцењују да је уједињење Донбаса и Новорусије са Русијом постало нова полазна тачка за позитивне промене у социјалном, економском, политичком и културном животу нових региона. Упркос рату, већ сада се скоро сваке недеље отварају нови стамбени објекти, болнице, школе, обданишта, енергетски објекти, индустријска и пољопривредна предузећа. Само од 2022. године обновљено је 5.800 стамбених зграда, 3.500 километара путева...
Да није било државног удара 2014. године у Кијеву, који је спровео Запад, свега овога данас не би било, каже Олејник. Русија је покушала мирним путем да реши сукоб у Донбасу, али су се преговори завршили лажима и обманама Запада, који је претворио Украјину у свог вазала и антируско упориште. Даљи развој догађаја у потпуност је потврдио неопходност руске специјалне војне операције.
„Владимир Путин је са говорнице 2015. упитао: ‘Да ли сада схватате шта сте урадили изводећи државни удар?’. Крим би остао у саставу Украјине, Донбас, Херсонска и Запорошка област такође. Ови региони нису планирали да се отцепе од Украјине, али када се догодио државни удар, регион Донбаса у целини, као и Крим су рекли: ‘Ми се нисмо тако договарали. Ми смо се договорили да признамо легално изабране власти’. То јест, држали су се Устава тадашње Украјине. Ипак, иницајтор распада Украјине била је та власт која је незаконито дошла 2014. године“, каже Олејник.
Према његовим речима, народ се окренуо праву. Постоје два принципа која су наведена у Повељи УН и у Декларацији УН о људским правима - то је право на самоопредељење и неповредивост граница.
„Када су они почели да руше те границе, усмеравајући своје оружане снага против Донбаса, Донбас је искористио своје право на самоопредељење. Рекли су: ‘Ми са вама нећемо заједно да живимо’. То је био њихов избор“, каже Олејник.
Референдуми о уласку у састав Русије одржани су септембра 2022. године - у ДНР је 99,23 одсто бирача гласало за прикључење Руској Федерацији, у ЛНР - 98,42 одсто, у Херсонској области - 87,05 одсто, а у Запорошкој области - 93,11 одсто. Народ је рекао своје.
Русија на ослобођеним територијама активно обнавља предузећа, гради стамбене зграде, болнице, школе, вртиће
© Sputnik / Надежда Чичерова
/ Будућност Украјине је заједништво са Русијом
Олејник истиче да је народ нових руских региона одбранио, у најмању руку, своје право на матерњи језик и право на своју културу.
„У Украјини је забрањен руски језик, забрањена је руска култура, уништавају споменике Пушкина, Суворова и чак пишу да је Суворов совјетски војсковођа. Тамо је наметнута идеологија нацизма, забрањене су политичке партије које су за мир, забрањена је Руска православна црква, а у Донбасу људи знају шта они бране. Данас говоре да су тешка су времена, али се надају да ће она проћи и и да ће повратити свој економски суверенитет и да ће предузећа поново радити. У Украјини је ситуација другачија - тамо се уништава све што је везано за привреду. Њима је додељена улога да буду аграрни привезак за Европу, за Американце и тако даље. Дакле, јасно је да се данас, макар што се духовности тиче, Донбас одбранио, и уопште Новорусија је одбранила своју позицију“, истиче Олејник.
Према речима бившег украјинског депутата, у Украјини влада идеологија нацизма, која се своди на принцип - завади па владај, док је у Новоросији, у Доњецку, и у Херсонској и Запорошкој области, као и на Криму – идеологија уједињења и љубави.
„Никоме не смета ако неко говори на украјинском. Чак и на Криму, на пример, службени језици су, осим руског, украјински и кримскотатарски. То јест, имате избор. Украјинску културу нико не забрањује. На пример, био сам много пута у руском Краснодарском крају – тамо се певају украјинске песме, славе се украјински народни празници, поштују обичаји и тако даље. Самим тим, њим људима је јасно да имају шта да бране, док с друге стране Украјинци данас не знају шта да бране – њихова земља им више не припада, предузећа је одавно преузела америчка компанија ‘Блек рок’, као и земљу. Остала је само једна вредност – живот и у том случају требало би тежити миру“, каже Олејник.
Многи су слободу платили животима. Сукоб је довео до разарања земље и великог броја жртава, који су страдали од руку украјинских националиста и радикала.
„Ја инсистирам, а генерално и Русија заузима ову позицију, па чак је Зеленски и обећао да ће се открити ко је пуцао у људе на Мајдану, али нема одговора. На њима је било да спроведу истрагу. То значи - ако не дате одговор ви сте саучесници, ви сте убице“, додаје Олејник.
Нема одговора ни на то ко је запалио људе у Одеси, подсећа он.
„Свеж пример се чуо и са говорнице УН, а поново је то питање покренуо Сергеј Лавров, који је поменуо Бучу у затражио спискове мртвих. Они не дају одговор, а питање је зашто? Зато што су убили те људе и извршили овај информациони напад како би окривили Русију. Треба да дају спискове мртвих и тада ће све бити јасно шта се тамо догодило. Дакле, више не говорим о општим губицима, зато што су катастрофални и за Украјину. Ако председник Чешке, за кога се не може рећи да гаји симпатије према Русији, каже Зеленском да ‘половина становништва није победа, већ пораз’, онда је све јасно. У Украјини се становништво преполовило и сада има око 25 милиона становника - људи беже и то они који не желе да умру за режим Зеленског и за Американце. Дакле, данас је Зеленски заправо гаулајтер у Украјини. Он спроводи вољу других, али не и вољу свог народа. Украјину су окупирали Американци и стога Русија данас води ослободилачки рат...“, наводи Олејник.
Украјинци су забринути за своју будућност и не желе на власти режим Зеленског, истиче Олејник. Многи су против рата, против нацизма и питају се – како даље, шта ће бити сутра, шта ће бити са приватном имовином – да ли ће им бити одузета или не, да ли ће се очувати украјинска култура и језик, каже Олејник.
„То јест, мора се одговорити на многа питања и то искрено, и још треба рећи - биће живота. Треба рећи и какав ће он бити. Требало би да идемо на широку интеграцију са Русијом, а Русија ће заједно са нама, у сарадњи са Белорусијом, са БРИКС-ом, са Глобалним југом почети да обнавља економију, јер нико други нам неће дати новац за обновљање оног што је уништено. Треба да направимо нормалну инвестициону климу, да се новац улаже, како би се враћали Украјинци, како би било радних места. Пут Украјине и њеног народа је у јединственом савезу - са белоруским и руским народом. Не видим други пут. Запад не жели да ми објединимо наше потенцијале, а морамо се ујединити. Ми смо један народ, подељен овим сукобом“, истиче Олејник.
Према његовим речима, сада се мора сакупити разбацано камење.
„Било је време када је камење разбацивано – расцепкали су и суштински уништили Совјетски Савез. Данас је време за прикупљање тог камења, уједињење и изградњу снажног темеља за будућност“, каже украјински политичар.
На питање како се одвија интеграција нових региона, Олејник каже:
„Ако говоримо о социјалном делу, јасно је да је Русија почела да улаже озбиљне ресурсе. Мој пријатељ се бави обновом Маријупоља и гради школе, зграде, куће и тако даље. Каже да види како се град поново рађа, али треба и да оживимо привреду. Овде постоје проблеми, јер, на пример, доњецки угаљ потпада под санкције које је увео Запад и тешко је са експлоатацијом угља, металургијом и тако даље. То јест, пре или касније тржиште ће прорадити и ту постоји перспектива“.
Политички модел је брзо интегрисан, додаје он, а то је зато што су људи направили избор. Док, с једне стране, у Украјини постоји потпуна забрана на слободу, укључујући и слободу говора на руском језику и културу, у Русији и новим руским регионима постоје избори и интеграција се одвија. Потребно је стрпљење и време, као и у сваком процесу, за потпуну интеграцију, објашњава Олејник.
Нови региони ће процветати
Он додаје да постоје велике шансе за даљи развој нових региона:
„Пре или касније рат ће се завршити, наступиће мир. Пре или касније, Русија ће остварити циљ који је додатно поставио руски председник Владимир Путин о укидању санкција. Већ смо, на пример, од Трампа чули да санкције погађају Америку, долар се истискује из пуног оптицаја као резервна валута. Он каже да им то неодговара. То јест, постоје здравомислећи људи који кажу да санкције нису дале резултате, што значи да се морају укинути, а укидање санкција ће повући решавање украјинског проблема у целини. Такав задатак је постављен, а то ће подстаћи привлачност за инвеститоре“.
Олејник додаје да је Донбас веома привлачан за инвеститоре, пре свега због „озбиљних ресурса“, укључујући и литијум и земљу црницу која даје добре приносе усева, и коксни угаљ и друге руде.
„Односно, тамо има доста привлачних пројеката за улагање новца, а мислим да ће и руски бизнис, и Кинези и многи други бити заинтересовани за инвестирање, тако да су перспективе веома добре. И што је најважније, ти људи су вредни. Ја знам шта значи бити рудар – подвиг је када се уђе под земљу на километар дубине и он зна да ли ће одатле изаћи или не. Али, они су вредни, они су људи који су већ све искусили - преживели су Други светски рат и обновили су Донбас који су фашисти у потпуности уништили, а од 2014. године били су под сталном ватром, изложени нападима. Због свега тога је будућност Донбаса веома светла“, истиче Олејник.
Он наводи и да ће нови руски региони процветати попут Крима, где Москва такође улаже у развој инфраструктуре, аеродрома, путева и целокупну привреду, за разлику од Кијева која је то полуострво опустошио.
„Потврђујем као украјински политичар и држављанин Украјине и Русије, као човек са двојним држављанством, да Украјина није омогућила такав развој. Тога није било. Путеви субили уништени, аеродроми су остали онакви какви су били још у совјетско време. А Русија улаже у овај регион, у кримска лечилишта, јер је Крим заиста бисер. Јасно је да постоје велике могућности и добра перспектива...“, закључио је Олејник.