Од момента када је нога првог српског војника крочила на обалу Крфа, ово прелепо митско острво за Србе ће заувек постати острво спаса, наде, страдања али и васкрснућа српске војске и Србије.
Српски кадети на плажи у луци Гувија - првом одредишту изнемоглих српских ратника, који су након Албанске голготе пронашли спас на грчком острву Крф. Голгота и страдање српске војске и народа почела је октобра 1915. године, када је након више од месец дана пружања отпора далеко надмоћнијем непријатељу, српски војни и државни врх донео одлуку о повлачењу према Јадранском мору.
Баш као што су некада, након опоравка, улицама града Крфа дефиловали српски војници, тако су кадети Војне академије и студенти Криминалистичко-полицијске академије, 108. година касније, тим истим улицама, поносно корачали носећи заставу Србије и Републике Српске
У самом центру града смештен је музеј који чува спомен на страдање српских ратника симболичног назива Српска кућа. Музејска поставка садржи многобројне фотографије, документа и експонате којима се илуструје период Првог светског рата одбране Србије 1915., страдања српске војске током повлачења преко Албаније и прихвата на Крфу, па све до одласка војске са Крфа 1916.
У овом локалу, у граду Крф 1916. се налазила берберница у коју су долазили чланови српске владе и сам регент Александар Карађорђевић
"На хумкама у туђини, неће српско цвеће нићи, поручите нашој деци, нећемо им никад стићи". На Српском војничком гробљу почивају посмртни остаци 7.565 ратника. Више од пола века чувар гробља био је Ђорђе Михајловић( у народу познат као деда Ђорђе) коме је прошлог викенда откривена спомен биста
Ракија из Србије коју је министар Гашић уручио деда Ђорђевој удовици Фотини, расплакала је старицу. Гркиња Фотини(којој је Ђорђе, кад ју је оженио, дао српско име Светлана) је готово шест деценија била деда Ђорђева сапутница помажући му у свакодневном, не лаком, одржавању Зејтинлика
Бисте премијера земаља савезница из Великог рата: Грка Елефтериоса Венизелиоса, Србина Николе Пашића, Француза Аристида Бријана, Британца Дејвида Лорда Џорџа и Италијана Виторио Емануеле Орландада постављене су у Поликастру. Парцелу за ово спомен-обележје даривао је 1975. године, Грк Христос Карафодорос
Као што су некада, са српским војницима комад хлеба и парче сира делили, тако се и данас гостопримство локалних Грка осети на сваком кораку. Српску делегацију у селу Егзоплатанос,(поред великог броја мештана и ђака) дочекао је и овај 94-годишњи дека који је у својим старачким рукама држао нацрт ограде за споменик српским војницима у том селу