Како је једно острво постало место спаса и наде за све Србе
Како је једно острво постало место спаса и наде за све Србе
Sputnik Србија
Од момента када је нога првог српског војника крочила на обалу Крфа, ово прелепо митско острво за Србе ће заувек постати осртво спаса, наде, страдања али и... 05.10.2024, Sputnik Србија
Од момента када је нога првог српског војника крочила на обалу Крфа, ово прелепо митско острво за Србе ће заувек постати осртво спаса, наде, страдања али и васкрснућа српске војске и Србије.
Од момента када је нога првог српског војника крочила на обалу Крфа, ово прелепо митско острво за Србе ће заувек постати острво спаса, наде, страдања али и васкрснућа српске војске и Србије.
Од момента када је нога првог српског војника крочила на обалу Крфа, ово прелепо митско острво за Србе ће заувек постати острво спаса, наде, страдања али и васкрснућа српске војске и Србије.
Српски кадети на плажи у луци Гувија - првом одредишту изнемоглих српских ратника, који су након Албанске голготе пронашли спас на грчком острву Крф. Голгота и страдање српске војске и народа почела је октобра 1915. године, када је након више од месец дана пружања отпора далеко надмоћнијем непријатељу, српски војни и државни врх донео одлуку о повлачењу према Јадранском мору.
Српски кадети на плажи у луци Гувија - првом одредишту изнемоглих српских ратника, који су након Албанске голготе пронашли спас на грчком острву Крф. Голгота и страдање српске војске и народа почела је октобра 1915. године, када је након више од месец дана пружања отпора далеко надмоћнијем непријатељу, српски војни и државни врх донео одлуку о повлачењу према Јадранском мору.
После више од месец дана тешких маршева, преко снегом завејаних албанских планина, српска војска се окупила код Скадра, Драча и Валоне, али долазак на обалу није значио и коначан спас. Велике силе нису могле да се договоре о начину и месту прихвата гладних, промрзлих и исцрпљених српских ратника
Као и увек у тешким временима, Србија се за помоћ обратила Русији. Одговарајући на молбу српског државног врха, цар Николај Други упућује телеграм савезницима у коме захтева да српска војска буде спасена или ће се у противном Русија повући из савеза. После енергичне реакције руског цара почела је евакуација српске војске са обала Албаније
„Креће се лађа француска, са пристаништа солунска. Одлазе моји другови, другови српски витези“, почетни тактови једне од најпознатијих песама из Првог светског рата(која се данас пева у прерађеној верзији) верно описује 21 јануар 1916 . године када су француске лађе на Видо искрцале прве групе српских војника, изнемоглих, болесних, полумртвих дечака (регрута) и тифусара из састава Моравске дивизије
Прве пољске болнице на острву Видо импровизовали су Французи и у њима су смештени српски војници( углавном регрути). Њихови исцрпљени организми храну и воду нису прихватали, неретко нису имали снаге ни реч да проговоре, само су поглед пут неба упирали са немом молитвом на уснама. И умирали. Грчко „острво змија“ за Србе је постало “острво смрти“
Након што је острво постало претесно за сахрањивање све већег броја нагомиланих лешева(чије гомиле су достизале и висину човека), прибегло се сахрањивању у мору. Беживотна тела српских ратника спуштана су у дубине Јонског мора. Гледајући како тела својих сабораца одлазе у плаве дубине, Милутин Бојић је написао своју чувену песму „Плава гробница“ која је до данас остала најуверљивије сведочанство трагедије једне генерације
Претпоставља се да је од глади, премора али и напада у албанским планинама умрло око 20.000 српских војника. Колико су ти дани били трагични за српски народ можда најбоље говори цитат једног српског војника: „Кроз Албанију, ако не знаш где је пут, само гледај где је војник мртав. Иди туда, изаћи ћеш на море"
Кости ратника који су били сахрањени на Виду као и свих других сахрањених на укупно 28. војничких гробаља расутих широм острва Крфа чија су имена била позната, пренети су у касете у унутрашњости маузолеја. Укупно 1.232 касете постављене су по азбучном реду. А земни остаци 1.532 неидентификована војника, похрањене су у два спољна бочна бункера маузолеја
Данас се на Виду налазе два споменика посвећена српским страдалницима Морнарички крст и Маузолеj-костурница где се сваке године у последњој недељи септембра одржава државна комеморативна свечаност.
Спомен-костурницу пројектовао је чувани руски архитекта Николај Краснов.
Остављање јабуке на споменик посвећен војницима Другог пешадијског пука првог позива Моравске дивизије „Кнез Михајло” познатог под називом „Гвоздени пук“ у месташцу Дасија, удаљеном 12 километара од града Крфа. Након Албанске голготе војници Моравске дивизије Прве армије били су смештени на потезу између места Дасија и Ипсос одакле су, након опоравка и попуне упућени на Солунски фронт
Споменик Шумадијској дивизији у оквиру месног гробља „Свети Лазар" у општини Алмопиа. Прва српска јединица која је пробила Солунски фронт била је Шумадијска дивизија
Баш као што су некада, након опоравка, улицама града Крфа дефиловали српски војници, тако су кадети Војне академије и студенти Криминалистичко-полицијске академије, 108. година касније, тим истим улицама, поносно корачали носећи заставу Србије и Републике Српске
Баш као што су некада, након опоравка, улицама града Крфа дефиловали српски војници, тако су кадети Војне академије и студенти Криминалистичко-полицијске академије, 108. година касније, тим истим улицама, поносно корачали носећи заставу Србије и Републике Српске
У самом центру града смештен је музеј који чува спомен на страдање српских ратника симболичног назива Српска кућа. Музејска поставка садржи многобројне фотографије, документа и експонате којима се илуструје период Првог светског рата одбране Србије 1915., страдања српске војске током повлачења преко Албаније и прихвата на Крфу, па све до одласка војске са Крфа 1916.
У самом центру града смештен је музеј који чува спомен на страдање српских ратника симболичног назива Српска кућа. Музејска поставка садржи многобројне фотографије, документа и експонате којима се илуструје период Првог светског рата одбране Србије 1915., страдања српске војске током повлачења преко Албаније и прихвата на Крфу, па све до одласка војске са Крфа 1916.
Кадет Војне академије испред потресних фотографија које су део поставке. Сва патња и страдање наших предака током повлачења преко Албаније, документована кроз ретке фотографије које су овековечили ондашњи ратни фотографи, никога не оставља равнодушним
Грчки и српски свештеник крај спомен бисте грчком сељаку Јанису Јанулису који је поклонио своју њиву како би на њој било сахрањено 560 војника Дринске дивизије. Из захвалности према грчком сељаку који је са српским војником делио све што је имао, у центру Агиос Матеоса, постављен је споменик овом великом добротвору и пријатељу српског народа
"На хумкама у туђини, неће српско цвеће нићи, поручите нашој деци, нећемо им никад стићи". На Српском војничком гробљу почивају посмртни остаци 7.565 ратника. Више од пола века чувар гробља био је Ђорђе Михајловић( у народу познат као деда Ђорђе) коме је прошлог викенда откривена спомен биста
"На хумкама у туђини, неће српско цвеће нићи, поручите нашој деци, нећемо им никад стићи". На Српском војничком гробљу почивају посмртни остаци 7.565 ратника. Више од пола века чувар гробља био је Ђорђе Михајловић( у народу познат као деда Ђорђе) коме је прошлог викенда откривена спомен биста
Ракија из Србије коју је министар Гашић уручио деда Ђорђевој удовици Фотини, расплакала је старицу. Гркиња Фотини(којој је Ђорђе, кад ју је оженио, дао српско име Светлана) је готово шест деценија била деда Ђорђева сапутница помажући му у свакодневном, не лаком, одржавању Зејтинлика
Ракија из Србије коју је министар Гашић уручио деда Ђорђевој удовици Фотини, расплакала је старицу. Гркиња Фотини(којој је Ђорђе, кад ју је оженио, дао српско име Светлана) је готово шест деценија била деда Ђорђева сапутница помажући му у свакодневном, не лаком, одржавању Зејтинлика
Бисте премијера земаља савезница из Великог рата: Грка Елефтериоса Венизелиоса, Србина Николе Пашића, Француза Аристида Бријана, Британца Дејвида Лорда Џорџа и Италијана Виторио Емануеле Орландада постављене су у Поликастру. Парцелу за ово спомен-обележје даривао је 1975. године, Грк Христос Карафодорос
Бисте премијера земаља савезница из Великог рата: Грка Елефтериоса Венизелиоса, Србина Николе Пашића, Француза Аристида Бријана, Британца Дејвида Лорда Џорџа и Италијана Виторио Емануеле Орландада постављене су у Поликастру. Парцелу за ово спомен-обележје даривао је 1975. године, Грк Христос Карафодорос
Као што су некада, са српским војницима комад хлеба и парче сира делили, тако се и данас гостопримство локалних Грка осети на сваком кораку. Српску делегацију у селу Егзоплатанос,(поред великог броја мештана и ђака) дочекао је и овај 94-годишњи дека који је у својим старачким рукама држао нацрт ограде за споменик српским војницима у том селу
Као што су некада, са српским војницима комад хлеба и парче сира делили, тако се и данас гостопримство локалних Грка осети на сваком кораку. Српску делегацију у селу Егзоплатанос,(поред великог броја мештана и ђака) дочекао је и овај 94-годишњи дека који је у својим старачким рукама држао нацрт ограде за споменик српским војницима у том селу
Српски војници били су распоређени по логорима који су били претежно организовани дуж источне стране острва. Били су у Гувији, Мораитици, Като Коракијани, Агиос Матеосу. Поздравима "Кали ора, стратиоти сервико (У добар час, српски војници) – нека вас Бог поживи, добри Срби", испратили су Грци српске војнике на Солунски фронт у пролеће 1916. године
Сред вековних маслинових шума, огрејани зрацима медитеранског сунцем, нахрањени, не само грчким вином и сиром, већ и добротом Крфљана, српски ратници су се опоравили и реорганизовали. Испод, можда баш ових стабала, српски је војник кренуо у пробој Солунског фронта, отворио "Капију слободе" и победоносно се вратио у отаџбину
Руски конзул у Грчкој Владимир Владимирович Бреднев, полаже венац поред венца српске делегације на спомен обележју на Поликастру подигнутом на узвишењу где се током пробија Солунаког фронта налазило командно место савезничких снага Сила Антанте
Споменик у Поликастру израђен од белог мермера у облику петоугаоне пирмиде са буктињом на врху као да пара небо и светли над душама српских јунака који су незадрживо јуришајући на непријатељске ровове, крвљу попрсканим грудима отворили "Капију слободе". Слава им и огромно ХВАЛА!
Приступ ћаскању је блокиран због нарушавања правила.
Поново можете да учествујете за:∞.
Ако се не слажете са блокирањем, користите формулар за повратне информације
Разговор је завршен. У дискусији можете учествовати 24 сата од објављивања чланка.