Археолози имају обичај да кажу да колико год да прошире терен и налазишта они ипак остају само једна мала кључаоница кроз коју човек може да покуша да истражи прошлост. Културни слојеви се у Новгороду проучавају деценијама, а истражено је свега три одсто територије.
Ипак, археолози Института при Руској академији наука су имали среће овог лета јер су на једном малом простору, предвиђеном за приватну вилу у историјском делу града, открили остатке средњовековне бољарске насеобине, рукопис на брезовој кори, сребрну полугу и лобању.
Али, највеће изненађење било је благо из 10. века: 1.800 целих сребрних новчића или делова новчића, преко осамдесет комада сребрног накита. Укупна тежина блага је око три килограма.
Међу пронађеним предметима сви имају своје аналоге али то не умањује њихову јединственост, рекао је шеф Института археологије Николај Макаров.
Новчићи су из разних делова света: денаријуси из времена римског цара Отона Првог, десет византијских новчића и дирхеми из различитих муслиманских држава, од данашње Турске до Централне Азије, где су били рудници сребра.
Најстарија пронађена монета је искована 975. године у Самарканду, али анализа делова пронађених делова новчића могла би да покаже да има и старијих.
Највећи део откривеног женског накита направљен је у Скандинавији или по угледу на накит из тог дела Европе.
У изради накита коришћена је и филигранска техника.
„Реч је о ремек делима тог времена“, наводи један од сарадника Института Ирина Зајцева.
Сребрни крст из археолошког налазишта у Новгороду
© Sputnik / Stanislav Krasilnikov
/ У та времена постојала су два пута која су повезивала различите делове Евроазије: дњепарски и волшки и оба су се укрштала у Новгороду.
„Кроз древну руску државу речним путевима су се пребацивале тоне сребра са Истока на Запад, преко Скандинавије у Европу“, навео је руководилац експедиције Института у Новгороду Петар Гајдуков.
Погледајте и: