У Кини се тада појавила и нова тенденција да се уз економију развија и нови систем безбедности, јер су у Пекингу схватили да је безбедност важнија од економског развоја, рекао је Лукин на панелу „Кина и Русија: Динамика растућих односа“ у оквиру међународне научне конференције „Дијалози о Кини“.
Безбедност важнија од економије
„Кина је почела да сматра Шангајску организацију као место за дискусију о безбедносним питањима, јер су схватили да је економски развој мање битан од питања безбедности. Кад је реч о безбедности, Кина се посветила решавању глобалних питања али је и на билатералном нивоу радила, пре свега са земљама југоисточне Азије. Послала је огромну економску помоћ тим земљама, управо због страха од нарушавања безбедности. На пример, Кина је буквално финансирала министарства унутрашњих послова неких земаља.“
Шангајска организација за сарадњу је веома важна међународна организација, али у новом међународном систему и новој геополитичкој реалности видећемо и раст других механизама сарадње у том региону, закључио је Лукин.
Кина и Русија предводе Глобални југ
Др Никола Рајић са новосадског Факултета за правне и пословне студије „Др Лазар Вркатић“ оценио је да Кина и Русија данас предводе Глобални југ.
Русија војно помаже многим државама да се изборе за слободу или ослободе од колонијализма ког су им наметнуле САД, Велика Британија и Француска, док их Кина економски подржава, додао је Рајић.
„Односи Русије и Кине заснивају се на антиамеричком партнерству. Односе Русије и Кине назвао бих партнерским а не пријатељским, по оној српској народној: Непријатељ мог непријатеља је мој пријатељ.“
Против глобалне неоколонијалне диктатуре
Др Ладислав Земанек са Кинеског института за друштвене науке у Будимпешти сматра да су са почетком украјинске кризе западне силе почеле са константним притисцима и на Москву, и на Пекинг.
Прокси сукоб Москве са Вашингтоном и његовим савезницима у Украјини окренуо је Русију ка Истоку и отворио врата њеној дубљој стратешкој сарадњи са Кином уз прихватање кинеских глобалних иницијатива, укључујући заједничку борбу против „глобалне неоколонијалне диктатуре“, додао је Земанек.
„Сада је питање да ли ће Русија потпуно прилагодити своју стратегију кинеској и прихватити заједничку борбу за ново човечанство и транзицију ка новом светском поретку“, закључио је Земанек.
Дводневна међународна научна конференција „Дијалози о Кини“ у организацији Института за међународну политику и привреду, у сарадњи са Институтом за европске студије Кинеске академије друштвених наука, почела је данас у Београду.
Четврто издање конференције, највеће овогодишње научне конференције у Европи посвећене проучавању кинеске спољне политике, окупило је 80 истраживача из 25 земаља.
Конференција се одржава у години у којој Народна Република Кина обележава 75 година постојања и 70 година од усвајања "Пет принципа" кинеске спољне политике, али и години посете председника Си Ђинпинга, успостављања "Заједнице Кине и Србије са заједничком будућношћу у новој ери", те ступања на снагу Споразума о слободној трговини између Србије и Кине.
Погледајте и: