Док западни медији оцењују да би тај систем могао да угрози дугогодишњу доминацију САД у светском финансијском систему, доведе до краха доларског система и заштити Русију и њене пријатеље од санкција, Москва истиче да сарадња унутар БРИКС-а није усмерена против било кога и било чега – ни против долара ни против других валута. Она тежи главном циљу - да обезбеди интересе оних земаља које учествују у овом формату.
Стварање БРИКС бриџа би помогло у зближавању финансијских тржишта земаља-чланица БРИКС-а и повећању међусобног трговинског промета.
БРИКС бриџ би могао да обезбеди земљама БРИКС-а јефтиније и брже трансакције, поједностављено прекогранично плаћање у националним валутама, укључујући и дигиталне, а без укључивања кореспондентних банака у САД-у.
Експерти истичу значај овог система у тренутку када Сједињене Државе санкцијама, уценама и притисцима покушавају да сузбију развој Русије, Кине и других земаља. САД су се такође мешале у рад формално независног система СВИФТ, захтевајући да се искључе неподобне банке и целе земље, попут Ирана.
„Чини ми се да је ово сасвим логичан корак Русије и њених партнера, ако вам данас забрањују да користите доминатни платни систем СВИФТ и да користите валуту која преовлађује у плаћањима. И сасвим природно, не само Русија, него и друге земље које су заинтересоване за одржавање трговинског промета са Русијом трагају за алтернативним могућностима. Дакле, овде се ради о стварању некаквог независног оквира“, каже за Спутњик Олег Прескин, вицепредседник Удружења банака Русије.
У принципу, такво искуство Русија је већ имала у периоду заоштравања односа са Сједињеним Државама у првој половини шездесетих година, додао је он.
„Совјетски Савез је, заједно са земљама социјалистичког блока, створио независан оквир плаћања у ‘обрачунским рубљама’, која су се обављала преко Међународнe банке за економску сарадњу, која и даље постоји у Русији, али сада се углавном фокусира на трговинско финансирање. Након распада социјалистичке заједнице, сходно томе смањио се и број земаља учесница те банке, али та искуства са обрачунима у ‘обрачунским рубљама’ могу се сматрати првом дигиталном валутом, а обрачуни су се вршили помоћу блокчејн система - првог у свету”, истиче Прескин.
Запад сам себи везује руке
Економисти имају различите прогнозе око тога колико брзо би БРИКС бриџ могао да заживи и да се интегрише са постојећим финансијско-платним системима. Једни говоре о периоду од годину дана, други тврде да ће за развој система бити потребно „доста времена“.
Прескин констатује да тренутно постоји више питања него одговора у вези са овим системом и не усуђује се да прогнозира када би он могао бити пуштен у рад.
„Русија је на ову тему припремила извештај који је представљен на недавном састанку министара финансија и шефова Централних банака земаља БРИКС-а. То је било овог месеца. Извештај, који су припремили заједно са консталтинг компанијом, износи основне предлоге Русије o приступу стварања алтернативног платног система. Колико схватам, сада такав предлог чека подршку партнера из БРИКС-а“, каже Прескин.
Очекује се да ће тема стварања таквог система бити разрађена за време бразилског председавања БРИКС-ом, следеће године, додаје експерт. Он подсећа да је бразилски председник Лула да Силва на самиту БРИКС-а у Казању изнео став да стварање алтернативног финансијско-платног система „не треба одлагати“.
„У свом наступу Нарендра Моди, лидер Индије, изнео је конкретан предлог – користити индијски систем за прекогранична плаћања. Тај систем се назива УПИ (Unified Payments Interface). То је био конкретан предлог партнерима из БРИКС-а, али то није ушло у документа. У документима се акценат ставља на обрачуне и плаћања у националним валутама. Међутим, сада остаје питање како ће ти прорачуни бити балансирани, пошто се такви обрачуни у валутама углавном одвијају на билатералној основи, па се често јављају озбиљни дисбаланси... Систем БРИКС бриџ и други термин, који се сада активно користи, зове се БРИКС клир (BRICS clear) предвиђа неки систем обрачуна узајамних потраживања на мултилатералној основи. Колико брзо и како ће се овај проблем решити, не могу да кажем“, наводи експерт.
На питање које кораке западне државе могу да предузму како би сачувале свој утицај на глобални финансијски систем, Прескин каже да Запад потрошио готово све адуте.
„Чини ми се да је број додатних корака већ веома ограничен. Јер, све што је могло да се уради у смислу ограничења – урађено је, укључујући и секундарне санкције против банака које врше обрачуне са Русијом, без обзира на то да ли је та роба под санкцијама или не. Просто не могу да замислим шта би још могли да ураде – можда, ипак, још неког искључе из доларског система и система СВИФТ-а. Ако искључе, питање је кога ће искључити - Кину, Индију, Бразил. Али, то ће заправо само убрзати процес урушавања постојећег система, који је до сада био доминантан, од кога се, у принципу, ни Русија није одрекла“, каже Прескин.
Русија је 1. јануара преузела председавање БРИКС-ом. Поред Русије, Бразила, Индије, Кине и Јужне Африке, БРИКС чине и Египат, Етиопија, Иран, Уједињени Арапски Емирати и Саудијска Арабија.
Земље БРИКС заузимају више од 30 одсто копна и представљају 45 одсто светског становништва. Оне чине 25 одсто светске трговине и 28 одсто глобалног БДП-а (номинално изражено или више од трећине БДП-а по паритету куповне моћи).
Према прогнозама, 2028. године БДП земаља БРИКС-а по паритету куповне моћи износиће око 37 одсто од светског БДП-а, док ће земље Г7 достићи 27 одсто. Истовремено са овим, земље БРИКС-а производе више од 40 одсто светске нафте и 36 одсто природног гаса.